У име пријатељства

Ако последњих година, у великом свету филма, постоји сценарио који је савршено написан, онда бисмо могли мирне душе да кажемо да је то овај, који је за филм "Забелешке о скандалу" Ричарда Ејра према роману Зое Хелер написао Патрик Марбер. Прича се држи чврсто као стена, свака дијалошка линија промућурни је корак више ка напетој психолошкој бици између две жене и њихових опсесија, а све конце филма, дисциплиновано и редитељски мудро држи Ејр – врсни британски позоришни редитељ са повременим излетима у филм.
Данас се у биоскопским дворанама широм света на прсте једне руке могу побројати успешни трилери, а филмова са две главне женске улоге, уз то још и негативки, готово и да нема. Између осталог и зато су "Забелешке о скандалу" примамљиве.

Филм се врти око две велике глумице – Џуди Денч и Кејт Бленчит и две велике улоге. Пун је тајни. Оних о усамљеној и, истом полу склоној, Барбари (Џуди Денч) и оних о породичним и личним кризама оптерећеној Шиби (Кејт Бленчит), око које се плете права паукова мрежа, у/и око школе у којој обе даме раде као професорке.

Старија жена у овом интригантно чудном тандему у почетку изгледа као симпатично и сусретљиво биће, да би се постепено развила у фаталну напаст. Она је манипулативна, интелигентна, духовита и дозлабога усамљена. Све о школи у којој ради као професорка историје, о британском друштву, скандалозном еротском заплету у филму и о другој – млађој жени, сазнаје се из њене визуре, њених коментара и дневничких белешки. Заправо, Барбара је тај разорни, саркастични и супериорни филмски наратор чији хумор и интелигенција иду руку под руку са уништитељским нагонима. Манипулација и неодољиви, горки хумор, лице су и наличје исте ствари. 

Њеном лику супротстављен је лик Шибе, фине, нежне, крхке и наизглед брачно срећне професорке уметности којој је у школској џунгли једини (самозвани) ослонац и друг управо ова горопадница која перфидно успоставља потпуну контролу над својим и туђим животима.

У име пријатељства, Барбара обећава ћутање о Шибиној афери са 15-годишњим учеником, али као наплату од ње тражи све више привржености. Чак и више од тога што ова реч, иначе, по себи подразумева. Балон опсесивног пријатељства, из минута у минут, темпирано се надувава до прскања. Ричард Ејр напетост вешто филује хумором и сервира је већ добро загрејаном гледаоцу, не кријући да је реч о филму у којем је људска нискост приказана не само као трагедија већ и као сирова фарса.

"Забелешке о скандалу" је и филм уравнотеженог и доброг ритма, са бравурозним доприносима директора фотографије Криса Менгиса и функционалном сценографијом и костимима Тима Хејтлија, захваљујући којима пороци Енглеске делују савремено и блиско.