Имамо одбојкашице за велика дела

За наше одбојкашице Европско првенство почиње вечерас у београдској дворани „Пионир” утакмицом против Францускиња (20 ч). У исто време и на истом месту сутра ће се састати с Украјинкама, а прекосутра с Немицама.

На основу последњих резултата, а то су они са Светског гран прија прошлог месеца, наша репрезентација не би требало да брине. У Макау је била трећа, Немачка је заузела тек 13. место, а Француска и Украјина нису ни стигле до тог скупа најбољих на свету.

Међутим, то је било и прошло. Сада треба скочити овде, у Београду.

– С Француском и Немачком смо играле више пута. То су добре екипе и морамо да их, као и Украјину, коју не познајемо, врло озбиљно схватимо, – казале је Јована Бракочевић, ударна игла наше репрезентације. – Код нас је обичај да нам селектор са стручним штабом вече уочи утакмице каже какви ће бити наши задаци. Тако ће бити и на овом Европском првенству.

Наша земља је с Италијом (шампионат је тамо почео јуче да би екипе које уђу у полуфинале имале дан вишка да допутују у Београд) домаћин овог великог међународног такмичења. Србија, разуме се, игра у свом главном граду. О томе да ли је та околност повољна или неповољна за наш тим Бракочевићева је рекла:

– Веома нам је драго што се игра овде, у нашој земљи. С друге стране, врло је тешко. Ето, медијска пажња је немерљива, никад такву нисмо имале. Разуме се, драго нам је због тога, али не стижемо да предахнемо.

Бронза са Светског гран прија је најава да су наше одбојкашице прележале дечје болести које су уобичајене кад се неко пробије у врх. Прву медаљу, бронзану, наша женска одбојка је освојила 1951. на Европском првенству у Паризу, а следећи пут је то успела тек 2006. кад је у Токију била трећа на свету. Наредне године, 2007, стигла је и до сребра (европски вицешампион). Онда су уследиле године без медаља.

– Ми смо такав народ да ништа сем злата не ценимо. Зар пето место на олимпијским играма није успех? – пита Бракочевићева. – То ме мало љути, али шта да се ради. Што се нас, играчица, тиче неке ствари треба да избацимо, неке несугласице, да не полетимо као 2006. и 2007. Надам се да ова генерација то може. Најмлађа смо екипа, али смо веома искусне, јер смо већ дуго на највећој сцени, а и у врху смо.

Европско првенство за одбојкашице је непосредно после шампионата Старог континента за одбојкаше. На њему су наши играчи освојили злато. На питање какво поређење може да се направи с њима Бракочевићева је одговорила:

– Наши одбојкаши индивидуално нису били најјача селекција. Али, дали су све од себе. Ми смо индивидуално једна од јачих репрезентација. Међутим, то ништа неће да вреди ако и ми не оставимо срце на терен. Свесне смо своје снаге. Важно је и да падове, којих има у свакој утакмици, не примамо к срцу.

Од Јоване Бракочевић се очекују поени. Она је већ довољно познато име да противнички тренери спремају тактику против ње.

– Не морам сваки пут да освојим 20 поена, али на свакој утакмици морам да подржавам екипу. Кад ми не иде увек се окрећем саиграчицама, а ту је и помоћ са клупе. Одбрана ми је лошија страна и онда се трудим да се ту поправим или да изгубљено надокнадим сервисом.

Сасвим другачију улогу у тиму има Маја Огњеновић. Она је та која повезује све нити на терену. О томе како се осећа непосредно уочи почетка Европског првенства код куће казала је следеће:

– Притисак практично и не постоји. То што смо домаћини може само да нам буде плус, а медаља на Гран прију да нам буде подстицај, потврда да смо се вратиле после 2009. и 2010. где се нисмо прославиле. Београдска публика имаће прилику да гледа врхунску женску одбојку.

И порази могу да буду корисни ако се из њих извуку праве поуке. Огњеновићева овако описује прилике у нашој репрезентацији:

– Процес сазревања, не толико године живота, колико у спортском смислу, најбитнији је у нашем послу. Врло је важно да свака од нас схвати причу у којој смо. Играти за репрезентацију треба да представља наш сан, да то буде врхунац наше каријере. Раније је било проблема, јер је нека хтела то да искористи за личну промоцију, нека је сматрала да су две медаље довољне и да може да престане да игра. У садашњој екипи је свака од нас с потпуним правом ту где јесте. Имамо сјајну генерацију и, оно што је најважније, сазреле смо у правом тренутку – ми смо играчице за велика дела!

Прве три препреке на овом првенству Огњеновићева овако оцењује:

– С Францускињама смо ове године играле у Европској лиги и сва четири пута смо их победиле. Међутим, не треба да сматрамо да је то права слика, јер је Европско првенство нешто друго и ту су им амбиције сигурно другачије. Украјина је, можда, аутсајдер у нашој групи, али пружиће свој максимум и не смемо да је потценимо. Верујем да нас највећа борба очекује с Немицама. Остале су нам и дужне, јер су нас на прошлом Светском првенству убедљиво поразиле, а победиле су нас и на Европском првенству 2009. Утакмицу против њих баш очекујем с великим нестрпљењем.

Наше одбојкашице крећу у поход на медаљу. Жеља им је да нас обрадују као што су то учинили одбојкаши, али сем залагања до последње капи зноја ништа друго не обећавају. А више не може ни да се тражи.

Иван Цветковић