Ср­би­ја и „штит” у Ру­му­ни­ји

Нико се од званичника у Србији још не оглашава поводом одлуке Румуније да на својој територији дозволи изградњу америчког „антиракетног штита”. Било какво званично саопштење Београда могло би се у Букурешту схватити као мешање у унутрашње ствари суседне државе.

Румунија је чланица НАТО и практично може да дозволи да на својој територији има било шта од војног арсенала САД и НАТО, од нуклеарних бојевих глава до ракета пресретача, или офанзивних стратешких пројектила. То је суверено право Румуније.

Где ће те ракете бити усмерене, то је такође суверено право Румуније као чланице НАТО, али и њен свесни ризик да може бити мета узвратног ракетно-нуклеарног одговора Русије.

Други проблем Румуније свакако ће бити питање америчког ракетног „штита” на бродо-вима америчке ратне морнарице у Црном мору. Вашингтон планира да на ратне бродове класе „иджиз” смести пројектиле СМ-3 и да те бродове стално држи у Црном мору.

Како САД није прибрежна земља Црног мора, подлеже режиму ограниченог присуства са својим ратним бродовима у Црном мору. Период трајања боравка неког америчког ратног брода у Црном мору није дужи од месец дана и није јасно хоће ли се ти бродови стално ротирати или ће Вашингтон једноставно игнорисати режим боравка ратних бродова оних држава које не излазе на Црно море.

Ту је и руска ратна лука у Севастопољу, Молдавија као земља коју Румунија гледа више него сестрински, Придњестровље у којем је и даље огроман руски војни арсенал, Украјина која све то мотри из прикрајка, Турска која одобрава упловљавање у Црно море страним ратним бродовима, а чланица је НАТО, али не и ЕУ. Москва све то неће гледати скрштених руку и инсистираће на поштовању режима пловидбе и боравка страних ратних бродова у Црном мору.

Србија се тако одједном нашла у позадини америчког „антиракетног штита”. Невероватно, крајем осамдесетих година, Београд је био иницијатор конференције о смањивању војних арсенала на Балкану и иницијатор денуклеаризације Балкана. У то време само је у Грчкој постојао амерички нуклеарни арсенал. Совјетски Савез никада није стационирао атомско оружје у Бугарској, или у Румунији. Нема више ни СССР-а ни Варшавског уговора, нове демократије у земљама бившег Варшавског пакта донеле су и нову милитаризацију Балкана. Само је газда нов. Какав апсурд.