Од привредног чуда до банатске провинције

Кикинда – На улазу у Кикинду из правца Башаида сабласно празна зграда „Аутокуће“ зарасла у коров. Својом оронулом фасадом као да упозорава на последице лоше приватизације. Код старијих Кикинђана сам поглед на објекат изазива горчину.

– Ма, „Аутокућа“ је некада била појам! Дођеш, довезеш кола, у једној просторији ти поправљају ауто, а ти у другој на монитору пратиш радове! Све перфектно, аутоматизовано, а људи предусретљиви – присећа се један Кикинђанин.

Пре тачно 21 годину у „Аутокући“ је продато 4.000, а сервисирано око 16.000 аутомобила! Данас овај податак делује просто невероватно. Провоцира. Током наредних месеци у њене хале треба да се уселе машине за производњу кожне обуће. Италијанска инвестиција.

– У бившој СФРЈ Кикинда је по висини плата и бруто друштвеном производу била на другом и трећем месту, иза Цеља и Марибора. Фабрика грађевинског материјала „Тоза Марковић“ тада је била највећи произвођач керамике у Европи, запошљавала 2.500 људи и годишње производила 100 милиона комада црепа! Ливница је била чувена у светским оквирима са представништвима у Бразилу, Милану, Њујорку... Имала је око 7.000 радника и производила 17 позиција за Џенерал моторс! Данас су фабрике у Србији презадовољне када добију једну или две позиције. Садашњем привредном статусу Кикинде кумовали су рат, индустријализација, глобализација, приватизација, технолошка застарелост, неконкурентност... Све ово узроковало је велики индустријски пад. Ми смо тренутно на 40 одсто индустријске производње из 1990. године, што је фрапантан податак! Неке велике фабрике су потпуно нестале, друге, попут „Тозе Марковића“, након приватизације су производњу и број радника свеле на минимум. Наравно, имамо и позитивних примера, као што је „Банини“, који је успео да повећа производњу, па „Ангромпромет“. И неколико мањих, приватних фирми је успело лепо да се позиционира на домаћем, па и на иностраном тржишту. Иако грађанима сигурно изгледа да нисмо имали среће у приватизацији, прошли смо много боље него нека места у Србији – каже за „Политику“ Ненад Грбић, члан ОВ задужен за привреду.

Да је приватизација у Кикинди била релативно успешна, сматрају и у Регионалној привредној комори, уз нагласак да је таква квалификација увек лако изрецива са аспекта бројки и важности сачуваних предузећа, али не и са позиције судбина оних који су остали без посла. Ни положај запослених није лак. Кикинђани већ годинама зарађују испод републичког просека, а вредност њихове плате константно опада. Тако је 2008. године просечна кикиндска плата вредела 377 евра, 2009. већ 336, а 2010. свега 311 евра!

– Годинама су укидана радна места у индустрији, а ја не знам да ли је укинуто иједно у јавном сектору. Када је у индустрији било запослено за две трећине више људи него данас, имали смо мање буџетских плата. Овакво стање је неодрживо. Привреда не може да трпи такав притисак. Наши привредници, иако у великом броју извозно оријентисани, имају проблем са прометом робе, јер је држава укинула радно место јединог фитосанитарног инспектора у Севернобанатском управном округу. За Румунију извозе преко удаљенијих граничних прелаза, иако имамо прелаз у самој кикиндској општини, само га треба поново отворити. Ту је и огромна неликвидност у протекле две године. Привредници не могу да наплате своја потраживања, а један од највећих дужника је држава. Зашто немамо бољу инфраструктуру, када се зна да се половина целокупне нафте и гаса у Србији црпи управо у кикиндској општини. Некада смо од рудне ренте обнављали и градили. Сада се та рента дели између државе, покрајине и општине, па ми добијемо мрвице! Могу једино да закључим да смо од привредног чуда постали провинција – каже за наш лист председник Регионалне привредне коморе Кикинда Тибор Шебек.

Ненад Грбић ипак каже да није све тако суморно. Кинези су заинтересовани да подигну соларну електрану. Кажу, имамо највише сунчаних дана у години.

– Општина Кикинда ради на томе да постане повољна средина за инвеститоре. У поступку смо сертификације при НАЛЕД-у (Национала алијанса за економски развој) као општина са повољним пословним окружењем.. Надам се да ћемо за месец-два завршити сертификацију и да ће Кикинда бити препозната као локална самоуправа са погодним амбијентом за страно инвестирање и улагање, а самим тим добити и већи број инвеститора – додаје Грбић.

-----------------------------------------------------------

Кинеске радње и кладионице

Суноврат привреде као да је уздрмао и брачне односе, те се Кикинда нашла међу првима у држави по броју развода. У школским клупама је и све мање ђака, па неким одељењима прети спајање. Једино кинеске радње, спортске кладионице и пословнице разних банака добро раде. Ни баште кафића нису празне, што значи да у Кикинди још има оних који могу да троше.