Лакоћа промене

Одлука руског премијера Владимира Путина да се у пролеће 2012. врати на чело државе тешко да би се могла назвати неочекиваном. Светски медији су већ неколико месеци нашироко расправљали о таквој могућности. Оно што је, можда, изненађујуће јесте – лакоћа са којом се све десило. Као и то што су Путин и актуелни председник Дмитриј Медведев одлучили да, једноставно, замене улоге. Јер, у очекивању очекиваног, у „игру“ су се током времена „свако на свој начин”, уплели и други кандидати. Поменимо само милијардера Михаила Прохорова и првог човека Министарства финансија Алексеја Кудрина.

„Превремена” смена на челу највеће државе на свету – Медведев је могао комотно да одради још један председнички мандат – за Русију је добро решење. Путин, наиме, никада и није испустио кључне управљачке полуге из својих руку. Повратак у „природно стање” дефинитивно је нешто што ће поздравити и Руси и њихови партнери из иностранства, али то не значи да ће они због тога бити и богзна како срећни. Јер, предстоји им суочавање са „тврђом” политиком Кремља. Али у том суочавању барем неће морати стално да се осврћу.

Са друге стране, оно што је Путин направио 2000–2008. и оно што му (евентуално) предстоји од 2012. није ни приближно једнако. Током поменутог председниковања он је земљу, практично, вадио из каљуге. Када је ушао у Кремљ рат у Чеченији буктао је свом силином. Осмог августа 2000. у центру Москве, у једној станици метроа, бомба је убила 13 људи. Четири дана касније, у Баренцовом мору је потонула нуклеарна подморница „Курск“, понос руске морнарице. Петнаест дана потом избио је велики пожар на телевизијском торњу „Останкино“ у Москви...

„Таква нам је земља“, резигнирано је тада рекао Путин. Испоставиће се да је популизам био јако оружје у његовим рукама.

Данас је ситуација другачија, и то је оно што узнемирује партнере са Запада. Путин се овај пут не појављује као ватрогасац, већ као лидер моћне државе чији су интереси врло јасни, и државе која те интересе може да брани. Није стога чудно што су немачка канцеларка Ангела Меркел и британски премијер Дејвид Камерон већ изразили спремност да сарађују са новим (старим) шефом државе. Европа и тако има превише проблема да би себи товарила нове. Нема сумње да у таквој ситуацији главни противник Москве остаје – Вашингтон. У том смислу већ се огласио амерички сенатор Џон Мекејн, један од највећих заговорника заоштравања односа са Москвом, саркастичном примедбом: „Путин ће опет да изабере – себе”.

Амерички дневник „Њујорк тајмс”, међутим, сматра да би се Путин могао показати као добар реформатор. „Зарада од продаје нафте и гаса неће моћи још дуго да подржава садашњи убрзани раст животног стандарда Руса”, пише лист и додаје: „Председник ће, хтео не хтео, бити приморан да се окрене променама у социјалној и економској сфери које је Медведев већ најавио.” Можда је управо та чињеница била кључна у одлуци да се руски двојац, једноставно, ротира, избегавајући тако да се у игри појави још неко име.

Много су, међутим, интересантније реакције руских политичара и аналитичара „То је политичка капитулација Медведева“, сматра Глеб Павловски, први човек Фонда за ефективну политику. Лидер руских комуниста Генадиј Зјуганов мишљења је да је „владајући тандем” приморан на „лавирање”, пошто би свако суочавање са другим конкретним програмима представљало пут у пропаст. Угледни политичар Борис Њемцов, из Партије народне слободе, оптужује Путина да оваквом одлуком само провоцира руску јавност. По мишљењу Александра Кињева, руководиоца Фонда за развој информационе политике, све указује на то да ускоро следе нека непопуларна решења у којима би Медведев, као премијер, требало да има улогу – громобрана...

Ипак, закључак који наводе и у Русији и на Западу јесте да је одлука Путина да се врати у Кремљ „добра за тржиште, али лоша за Европу и САД”. Да ли ће тако и бити, остаје да се види.

----------------------------------------------

Горбачов: Без промена Русија губи шест година

Последњи лидер бившег Совјетског Савеза Михаил Горбачов оценио је да будући председник Русије мора да прави озбиљне промене и упозорио да ће Русија, уколико их Владимир Путин не спроведе, ризиковати да изгуби шест година. „Била би грешка уколико би будући председник мислио само о томе како да остане на власти и како да задржи стари тим – а који треба кривити за стање ствари”, сматра Горбачов.

----------------------------------------------

Кудрин неће са Медведевом

Москва –Актуелни руски вицепремијер и министар финансија Алексеј Кудрин одлучан је у намери да не буде у влади коју ће предводити Дмитриј Медведев. Пре него што је објављена рокада тандема, Кудрин је сматран за највећег претендента на премијерско место.