ЕУ зури у грчки банкрот

И државе као и банке могу да банкротирају, сложили су се јуче немачка канцеларка Ангела Меркел и чувени финансијски спекулант Џорџ Сорос, у јеку најава да европски званичници муку муче да саставе најновији план за обуздавање дужничке кризе у Грчкој.

„Још верујем да је грчки јавни дуг од 350 милијарди евра одржив. За сваки случај треба ипак подићи брану да могући банкрот не угрози друге чланице еврозоне. Не искључујем могућност да банкротирају и државе, кад већ могу банке. Истина, банкрот Грчке вероватно би разорио поверење берзи у Европу”, пренела је агенција Блумберг изјаву Меркелове немачкој телевизији АРД.

„Европа треба да се припреми за банкрот Грчке, да би ублажила реакције финансијских тржишта”, сматра Сорос.

Последице евентуалног грчког банкрота – најављеног већ за средину октобра, уколико Атини не пристигне последња (пета) транша другог међународног спасилачког кредита ЕУ и ММФ-а – за сада делују незамисливо свим актерима дужничке кризе на Егеју.

Грчка средином октобра остаје без готовине за исплату плата и пензија, упозорио је још средином септембра заменик министра финансија Филипос Сахинидис.

ЕУ има највише пет до шест недеља да осмисли чврст план за решавање дужничке кризе на Егеју, прецизирала је прошлог викенда Кристин Лагард, извршни директор ММФ-а.

Неизвесни курс решавања грчке дужничке кризе изазвао је и јуче нови пад вредности евра, злата, нафте, бакра... а инвеститори грабе готовину, извештавају агенције. Евро је према јапанском јену јуче био на најнижем курсу у последњих 10 година.

Суочен са апелом међународне финансијске заједнице да хитно смисли чврст план и са вапајем Атине „да ће учинити све што треба, без обзира на цену, да Грчка изађе из дугова”, Брисел је јуче опет бирао свој стил рвања са потенцијално највећим државним банкротом на свету.

Мисија тројице инспектора ЕУ и ММФ-а, од чије оцене грчког спровођења задатих финансијских реформи зависи исплата пете транше другог кредита, одложена је, објавио је јуче Оли Рен, европски комесар за економију, без образложења одлагања посете.

Еврозона разматра увећање Спасилачког фонда (сада тежак око 440 милијарди евра), додао је Рен, без даљих детаља.

Европски званичници јуче нису коментарисали медијске најаве да ће Спасилачки фонд (оперативан тек од 2013. године) бити више него четвороструко увећан на око 2.000 милијарди евра. Из Брисела није стигла ни потврда да се разматра отписивање око половине грчког државног дуга (160 одсто БДП-а), о чему бруји западна штампа.

Извесно је да министри финансија еврозоне на састанку идуће седмице у Луксембургу неће бити овлашћени да одобре пету траншу другог кредита међународне помоћи, саопштено је јуче у Бриселу.

Европа неће оставити Грчку на цедилу, поручио је јуче Оли Рен. Берзе у то изгледа више не верују.