Новинари враћени на посао

Од нашег сталног дописника
Загреб, 14. децембра – Непосредна последица "случаја Месић" – суспензија уредника Хрватске телевизије Данка Дружијанића и Горана Ротима зато што су у ТВ Дневнику пренели вест и видео-запис старог Месићевог говора хрватској емиграцији у Аустралији, у којем је изједначавао оснивање усташке "НДХ" и партизанске антифашистичке борбе као "две хрватске победе" – ипак се срећно окончала. После бурне реакције и протеста домаће јавности и новинарских организација, подршку двојици новинара дало је и Веће ХРТ-а а јуче и Етичко поверенство ХРТ-а, па је главни уредник Информативног програма ХТВ-а Владимир Рончевић данас вратио Дружијанића и Ротима на посао уређивања Дневника.

После расправе дуже од четири сата, Веће ХРТ-а је јединствено оценило како је емитовање прилога с говором председника Месића било оправдано и да није у супротности с интересом јавности и улогом ХРТ-а као јавног медија, а позитивну оцену тог поступка донело је јуче и Етичко поверенство. Занимљиво је да је став о потреби сношења последица за то наводно "непрофесионално и брзоплето поступање" највише заговарао генерални директор ХРТ-а Мирко Галић, који је двојицу новинара и пријавио Етичком поверенству ове ТВ куће, а у својој дискусији – како преносе загребачке новине – чак је похвалио телевизију РТЛ Хрватска (бивши Трећи програм) зато што једина није пренела ову "врућу" вест о Месићу. Посебно је необично било његово уверавање како двојица уредника нису суспендовани, него само удаљени од уређивања ТВ Дневника до коначне одлуке Етичког поверенства, што је био повод за нове бројне коментаре на ту тему.

На обе ове маратонске седнице учествовали су и свој поступак образлагали суспендовани новинари, који су до краја сматрали како нису погрешили у томе шта су урадили, у чему су на крају и добили подршку надлежних телевизијских тела.

У повећем интервјуу данашњем "Јутарњем листу", главни уредник ХТВ-а Владимир Рончевић објашњава своју улогу у овим догађајима ("Само сам спроводио одлуку управе ХРТ-а"), те како би он поступио да се нашао у таквој ситуацији. О томе каже: "Као опрезнији, старији и искуснији, свакако бих тај прилог ’спустио’ на ниво пете или шесте вести у Дневнику. Такође, на неки начин бих се оградио од тог прилога, играо бих ’мекше’ од Данка и Горана. Но да га је требало објавити, ту нема никакве дилеме."

Рончевић млађим колегама замера што га као главног уредника нису обавестили о том "врућем" прилогу, о чему у наставку каже: "Најпре бих ипак звао свог уредника. У новинарству постоји врло јасна хијерархија која се једноставно мора поштовати. Није ту реч ни о каквим цензурама. Уредници ту и постоје да би се обавештавали о томе шта имају у емисијама које потписују и за које одговарају." Како сазнајемо, иначе, Рончевић је два пута нудио своју оставку управи ХРТ-а, јер се такође сматрао одговорним за оно што се догодило.

Док Дружијанић и Ротим данас крећу у припреме с новим ТВ Дневником, "колатерална штета" неугодног случаја Месић сада се сели према Мирку Галићу, којем то долази у најнезгодније време, јер чека агреман из Француске за функцију хрватског амбасадора у Паризу, где је иначе боравио првих година владавине Фрање Туђмана као дописник државног листа "Вјесник".

Уз све оштрије критике и коментаре који му пристижу од колега у професији, Галић је својом нетактичном реакцијом навукао љутњу и утицајне међународне организације "Репортери без граница", која има седиште у Паризу. На њихову критику како су "шокирани јер је директор националне спреман да употреби аутоцензуру како би задовољио председника", он им је недипломатски одговорио да "најпре очисте смеће испред својих врата", замерајући француским новинарима да су тек после силаска Митерана с власти почели писати како је дотични био функционер у влади вишијевске Француске за шта га је одликовао маршал Петен.

Хрватска влада је затражила од Париза агреман за Галића (чије je именовање за хрватског амбасадора потписао председник Месић) пре 42 дана, али одговор још није стигао. После најновијих збивања многи верују како ће се на то још поприлично причекати, поготово што за такве ствари не постоји утврђени рок.