Алиби за 12. март

Александар Симовић, недавно ухапшени припадник "земунског клана" одбацио је јуче наводе оптужнице која га терети за убиство српског премијера Зорана Ђинђића. Оптужени је рекао да је у време када се атентат догодио био у породичној кући у Улици Радета Кончара број 1 са супругом и сином, наводећи имена више особа које су га ту виделе. Међу онима који су, наводно, били са њим у време убиства Ђинђића, Симовић је поменуо Зорана Вукојевића Вука, покојног сведока сарадника, за чије је свирепо убиство он осумњичен.

Симовић је у црном оделу стао за говорницу држећи у руци велику шарену свеску. Пре него што је започео своју одбрану, водио је краћи дијалог са судијом Натом Месаровић, инсистирајући да му она одобри да своју одбрану прочита из бележака.

– Можете се служити белешкама, али не можете да све време читате –рекла је судија.

– Ја бих ипак читао, пошто немам искуства са судом – казао је Симовић.

Судија му је објаснила да закон налаже непосредност и да читање одбране није могуће, али је Симовић упорно тражио да прочита то што је написао, како не би нешто изоставио. Када је на крају схватио да од читања неће бити ништа, Симовић је, гледајући час у судије, час у белешке, почео:

– Није тачно да сам са Милорадом Улемеком и Душаном Спасојевићем створио заверу ради вршења кривичних дела против уставног уређења. Није тачно да сам учествовао у атентату на премијера Зорана Ђинђића, а посебно није тачно да сам са Нинославом Константиновићем тражио место погодно за атентат, да сам носио пушку из које је пуцано на премијера и да сам, у вези са тим, био у контакту са својим рођеним братом Милошем.

Чварак и Бигзи

Симовић је то испричао у даху. Затим је рекао да је прочитао исказе сведока сарадника и окривљених. Нека имена и надимке изговарао је погрешно, изазивајући на моменте смех.

– Искази Љубише Бухе, званог Чварак, Дејана Миленковића, званог Бигзи, Миладина Сувајџића Мутавог и Зорана Вукојевића Вука су лажи којима су они заштитили себе. Хоћу да се суочим са њима, као и са Звезданом Јовановићем и Душаном Крсмановићем који су ме теретили. Изричито тврдим да не познајем Звездана, као ни Вељка Тојагу и Бранислава Бизаревића. Познајем само Милорада Улемека, њега поштујем, кад се видимо ми се поздравимо и са њим сам "на ви" – причао је Симовић.

Додао је да му није било јасно зашто га је Крсмановић теретио у истрази, али да је сада схватио, јер су му у затвору причали да је Крсмановић био црн од батина. Подсећамо, Душан Крсмановић и Звездан Јовановић су у полицији признали све за шта се терете, детаљно описујући и улоге других чланова клана у злочинима, помињући поред осталих и Александра Симовића.

– Чуди ме како ви као суд то прихватате. А 12. марта сам био, сад ћу да прочитам... – надовезао се Симовић, али га је судија одмах прекинула:

– Ви ваљда знате где сте били 12. марта, не морате да читате, причајте нам.

– Ја сам 12. марта био у кући са супругом Зораном Бајић – казао је Симовић, али га је судија још једном прекинула.

– Ако је Зорана Бајић у судници нека одмах изађе, јер постоји могућност да буде саслушана као сведок – рекла је судија Месаровић. У том тренутку једна млада жена напустила је судницу и села на клупу у ходнику.

Тек тада је Симовић почео да прича о свом алибију, наводећи бизарне детаље, који су изазивали смех у публици и међу новинарима у медија центру. На дан када је убијен премијер, Симовић је, како каже, устао око 11 сати, пошто је ноћ провео са сином и супругом. Зорана устаје, излази из собе, он и син остају у кревету, она се враћа, пита сина: "Зашто будиш тату?", затим се и она враћа у кревет и саопштава да ће у стан доћи неки мајстор. Симовић тада устаје, купа сина, чује мушки глас у кухињи и схвата да је стигао водоинсталатер. Одлази у собу, облачи фармерке, поздравља се са мајстором.

Лепиња и пасуљ

Супруга му из ћевабџинице наручује врућу лепињу са кајмаком. Чекајући да се доручак охлади, Симовић стоји поред прозора и у башти ћевабџинице види Николу Бајића, иначе оптуженог у процесу против "земунског клана", Бранка Бајића, извесног Мишу Зузића из Швајцарске и покојног Вукојевића.

– Кажем им да ћу да сиђем за десет минута. Једем лепињу, не знам да ли сам све појео. Онда сам пољубио жену и договорили смо се да за ручак скува пасуљ. Силазим доле и поздрављам се са Мишом који ми каже да је дошао да се види са Вуком. То је било око 12.30 или 12.45 часова – рекао је Симовић.

Према оптужници, премијер је управо у то време смртно рањен испред Владе Србије. Симовић каже да је Вукојевић тада отишао, а убрзо га је супруга позвала назад у стан, јер је имао хитан телефонски позив. Стигао је још да махне Николи Бајићу.

– Звао ме је брат Милош и рекао ми да је убијен премијер и да се склоним, јер за свако такво дело кад се догоди, мене су звали на информативни разговор, последњи пут кад је убијен неки Буха. Немам више ништа да вам кажем – испричао је оптужени.

– Од када познајете Душана Спасојевића? – било је прво судијино питање, али је Симовић одговорио да не жели више ништа да каже, јер је "преокупиран другим предметима" и "пуна му је глава".

Он се тада вратио на оптуженичку клупу, а судија му је детаљно објаснила шта се све дешавало у процесу док је он био у бекству, препричавајући му изјаве оптужених. Судија га је питала да ли има нешто да каже у вези са исказима осталих, а Симовић је жустро одмахивао главом лево-десно, јер на месту где седи нема микрофона.

Суђење је затим настављено читањем исказа сведока који су саслушани пред старим судским већем.

-------------------------------------------------------------------------

Одбијено суочење са Звезданом

Судско веће одбило је Симовићев предлог да се у судници суочи са Звезданом Јовановићем и Душаном Крсмановићем. Судија Месаровић је образложила да су ова двојица на суђењу променили исказе и оспорили изјаве из полиције. Јовановић је у наводном признању пред полицијом, говорећи о организовању атентата, више пута споменуо Александра Симовића.

О предлозима за суочење са сведоцима сарадницима суд ће накнадно одлучити, рекла је судија.

--------------------------------------------------------------------------

Оптужница: Симовић у Гепратовој

Александар Симовић означен је у оптужници за убиство премијера као један од тројице атентатора који су 12. марта 2003. године били у канцеларији 55 зграде у Улици адмирала Гепрата 14, поред Звездана Јовановића и Нинослава Константиновића.

Приписује му се да је био задужен да носи снајперску пушку. Како се више пута чуло на суђењу, Звездан Јовановић је после испаљена два хица у премијера и телохранитеља, бацио пушку у руке Симовићу.

У другом судском процесу, Александар Симовић терети се за умешаност у све ликвидације које се стављају на терет "земунском клану", у којима је имао улоге возача или "пратње". Колико се зна, није био непосредни починилац ниједног убиства. Против Симовића је покренута истрага за убиство сведока сарадника Зорана Вукојевића, у јуну ове године.