Благостање само до избора

Божидар Ђелић је прецизно навео чему могу да се надају поједине групе становништва ако Демократска странка дође на власт: између осталог, укинуће порез на куповину првог стана, хиљаду најбољих бизнис идеја добиће између 50.000 и 100.000 евра капиталне подршке, омогућиће грађанима да уз веома повољне услове дођу до акција најстабилнијих предузећа – НИС-а, Телекома и ЕПС-а. Ако у истој влади после 21. јануара буде учествовала и Демократска странка Србије, е онда ће још и свако село имати асфалтни пут, Србија ће бити у великом делу гасификована и равномерно ће се развијати, а захваљујући Стратегији привредног развоја иза које стоји ДСС, биће омогућено отварање нових радних места и ефикасније покретање привредног развоја.

Ако се овој потенцијалној коалицији придружи, рецимо, још и Г17 плус (ако пређе цензус, наравно), онда Србија не треба да брине за своју будућност. Само у Војводини, по њима, у наредних пет година биће запослено 100.000 људи. Ова странка, наиме, обећава да ће у наредних пет година преполовити стопу незапослености, омогућити кредите за младе предузетнике, отворити једну потпуно нову финансијску линију за подстицај занатлија и малих и средњих предузећа где ће држава преузети 90 одсто ризика.

Ако би све ово зависило и од Либерално-демократске партије и њених коалиционих партнера, много штошта би дошло у питање, јер ће ова коалиција наметнути "политичку вољу по којој није држава главни предузетник већ регулатор фер тржишне утакмице".

Три владе

С друге стране, ако у будућој влади неки већи утицај буде имао Покрет снага Србије, добићемо натраг "87 милијарди евра изнетог новца који се чува у страним банкама". Опет, ако буде до социјалиста, решићемо у доброј мери проблеме незапослености, јер они тврде да могу да запошљавају 150.000 људи годишње, пошто су успели да упосле више од 250.000 људи на порушеним објектима 1999. и 2000. године. А држава ће у том случају бесплатно дати земљиште за станоградњу за оне без крова над главом, чиме ће цена квадрата бити нижа за око 500 евра. У програму радикала стоји, поред осталог, да ће њихова влада бити "домаћинска, скромна и штедљива". Смањиће незапосленост организовањем јавних радова, преиспитаће досадашњу приватизацију и увести општу унутрашњу либерализацију у привреди. Српска радикална странка обећава да ће држава водити такву стамбену политику која ће омогућити свима да лакше добију кров над главом, а посебно младим и стручним кадровима и продавати их по цени од 400 до 500 евра по квадратном метру.

Србија ће, дакле, судећи по овим идејама, ко год дође на власт, за неколико година процветати. Ипак, није ово први пут да нам обећавају "брда и долине", па зато ваља чути шта стручњаци кажу о оптимистичкој слици коју у ово предизборно време нуде политичари.

Мирослав Прокопијевић, из Центра за слободно тржиште, има сасвим јасну представу како ће изгледати економија Србије у следећем периоду, рачунајући да постоје три варијанте за састав нове владе.

"Ако нову владу буду саставили СРС и СПС, извесно би они неке фирме поново национализовали. То би послало лош сигнал страним инвеститорима, можда би неки који послују овде и сами одлучили да оду, а неки који желе да дођу, извесно не би дошли. Резултат тога би била нижа приватна улагања, а у том случају држава би се умешала да повећа улагања, што је врло лоше јер су државна улагања неефикасна", тврди Прокопијевић.

Према његовим речима, резултат њихове политике био би и превођење социјалне демагогије у праксу. Како каже, не верује да би хлеб био три динара, али би вероватно била нека административна цена, нижа од тржишне. Радикали би, сматра он, вероватно кренули да потроше средства из Националног инвестиционог плана, јер то је кеш који стоји са стране, после тога би користили девизне резерве, па робне резерве и на крају би покренули штампарску пресу – што би изазвало инфлацију.

Прокопијевић ову оштру оцену темељи на томе како су водили политику у прошлости и шта сада декларишу као своје политичке циљеве.

Држава на тржишту

У другој варијанти, када би власт чинили СРС и ДСС, све би, каже он, било слично, само вероватно неупоредиво блаже. "Политика ДСС-а према тржишту прилично је демагошка. Они сматрају да је социјална правда важна – то је реторичко покриће за мешање државе у привреду и за прерасподеле. Они имају природну тенденцију радикалском програму, само што су се у овој влади држали да не склизну у то", истиче Прокопијевић.

И трећа варијанта, према његовом мишљењу, има великих мана. Реч је о могућој постизборној коалицији ДС-а и ДСС-а, уз евентуално учешће још неке мање странке. Према његовој оцени, у том случају политика будуће владе би остала слична садашњој, с тим што су неке корекције неизбежне. "Неизбежно је да се цене које контролише влада (комуналних услуга, заштићених врста хлеба, струје...) повећају у 2007. години, неизбежно је да инфлација порасте, морао би динар нешто да падне, али би било оклевања са стечајем и са денационализацијом, као и код свих досадашњих влада", наводи он.

И Милан Ковачевић, консултант за страна улагања, мисли да би нам евентуална влада СПС-СРС "донела доста штете, због тога што је перцепција о њима у свету веома лоша". Са оваквом владом, истиче он, било би нам отежано прикључење Европској унији.

Кад је реч о комбинацији СРС-ДСС, "ефекат би такође био лош, с тим што би тај лош ефекат био још јачи", јер би се ДСС у њиховим очима (ЕУ) поистоветила са поступцима радикала, каже Ковачевић.

– А трећа варијанта, у којој би владу чиниле ДСС и ДС, била би најбоље решење, кад је реч о нашем прикључивању демократском свету. Али, ни у њиховим програмима неке области нису довољно прецизиране. Рецимо, не дају одговор шта би било приватизовано од јавних предузећа, затим, да ли би се смањивала јавна потрошња и појевтинила држава, као и да ли би био убрзан процес функционисања тржишта (сада је 45 одсто цена одредила држава) – оцењује Милан Ковачевић.

Странке више обећавају него што могу да испуне, чак и да им се да апсолутна власт да саме састављају владу, а не да ће бити у прилици да формирају коалиционе владе, које су увек слабије, истиче Бошко Мијатовић из Центра за либерално демократске студије. Ипак, како додаје, странке су суздржаније у својим обећањима у односу на претходне парламентарне изборе.

Хазардери

– Онај део обећања који је мирнији и мање приметан реалан је и може да се оствари – сматра он, објашњавајући да мисли на то када странке говоре о неком реалном привредном расту, о постепеном расту запошљавања или о поправљању спољнотрговинских резултата или смањењу инфлације.

Са друге стране, када обећања садрже високе бројке, природно следи скептицизам, јер је то претерано, додаје Мијатовић. На тврдњу СПС-а да ће, уколико победи на изборима, запослити 150.000 нових радника, он прво подсећа на то да је на претходним изборима обећавана цифра чак од 500.000 новоупослених људи и да се у току године запошљава "и по неколико стотина хиљада људи", али, како каже, није само то битно, већ је потребно и да се узме у обзир број оних који истовремено изгубе посао.

Што се тиче враћања имовине старим власницима, коју у први план истиче Српски покрет обнове, Мијатовић сматра да је СПО, као члан садашње владе Србије и до сада имао прилике да ради на денационализацији више него што је радио. А великодушно обећање Г17 плус да ће створити нову финансијску линију за подстицај занатлија и малих предузећа, нашем саговорнику звучи нереално, "јер би се тиме подстицало хазардерско и неодговорно инвестирање од стране предузетника". На тврдњу исте странке да ће преполовити стопу незапослености у наредних пет година, Милан Ковачевић подсећа да су управо њихови потези допринели повећању незапослености.

– И овде, као и свуда у свету пред изборе, нуди се све и свашта. Ипак, први пут, све важније странке су већ биле на власти, па је на грађанима да размисле шта је ко од њих урадио док је био на власти – препоручује Ковачевић.

--------------------------------------------------------------------------

Јефтинији станови

Практично сви у овој предизборној кампањи обећавају повољније услове за куповину стана. Бошко Мијатовић указује да је било каква подршка у стамбеној области веома скупа, чак и када је само реч о неком бенефицирању камата. Зато он, како каже, у овој области не очекује некакве помаке.

Коментаришући обећања која је изнео Божидар Ђелић, Мирослав Прокопијевић каже да је тешко поверовати неком ко је био министар финансија и тада није покренуо такву ствар, а сада се сетио. "Зашто градити станове на терет пореских обвезника, који онда бивају распродати партијским врхушкама странака на власти, зашто их субвенционисати? Субвенције иду на терет свих пореских платиша, а станове купују они који већ добро стоје, они други и не могу да их купе. Пусти људе да зарађују па ће куповати станове", каже Прокопијевић.

Мало људи, каже Милан Ковачевић, купује новоизграђени стан. Због тога би било важније понудити тих пет одсто мање за порез на пренос својине. Овако, ово би била помоћ онима који су у бољем положају, па иначе могу да купе нови стан, истиче он.

--------------------------------------------------------------------------

Бесплатне акције

И обећање већине странака о подели бесплатних акција је, према оцени стручњака, на климавим ногама из више разлога.

– То већ трећи пут од 2000. године слушамо и ако су нас два пута слагали – слагаће нас и сада. Наравно да неће бити поделе акција, јер имали су прилике то да ураде ако су хтели – каже Прокопијевић.

Милан Ковачевић подсећа да је бесплатна подела акција већ предвиђена у Закону о приватизацији и у Закону о јавним предузећима.

За подршку бирача Бранко Павловић, рецимо, нуди поделу бесплатних акција за пет милиона грађана Србије и то у року од 180 дана. Ковачевић каже да је неразумно то што већ имамо око 150 милиона евра акција у Приватизационом регистру, а предвиђено је да се то подели грађанима годину дана након завршене приватизације, па пита зашто се ваучери одмах не поделе грађанима, и наравно, настави са пуњењем овог регистра након будућих приватизација.