Како до здравијег срца

За мање од деценије чак 90 одсто узрока смрти свих пацијената на планети биће из групе кардиоваскуларних обољења. Прогресивној опасности органу чији прекид рада директно води у смрт или трајну инвалидност доприносе људи лошим животним навикама.

Пушење, гојазност, физичка неактивност и неправилна исхрана, попут мантре, понављају стручњаци, а чини се без неког помака, утичу да се кардиоваскуларним обољењима убрзано припише „црно” шампионско место.

У Србији се мрачна статистика не разликује од остатка света. Поједини подаци додатно звоне на узбуну. Попут чињенице коју је истакао проф. др Петар Сеферовић из Института за кардиоваскуларне болести Клиничког центра Србије, члан Борда Европске асоцијације за срчану инсуфицијенцију – да смо у групи од прве три земље по броју пушача међу одраслима.

Ранија истраживања показала су да је потребно најмање три године да пушач смањи фактор ризика од кардиоваскуларне болести за 50 одсто, а 15 година, од престанка пушења, да буде у истој позицији као непушач.

– Наука је утврдила да је пушење директни кривац за појаву петине кардиоваскуларних болести – појаснила је Наташа Мицковски, из Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, и додала да је гојазност у директној спрези.

Лош начин исхране: брза храна, неквалитетне намирнице, погрешан начин припремања јела утичу да је у Србији чак 23 одсто становника гојазно у односу на 12 одсто светског просека. А 56 одсто људи код нас има прекомерну телесну тежину.

– Овде је увражено мишљење да нема доброг јела без пржења и поховања што је погрешно. Корисније је спремити намирнице барењем и гриловањем, уз обавезни дневни унос воћа и поврћа – саветује Наташа Мицковски.

А шта је са физичком активношћу нације која се дичи сваким успехом домаћих спортиста? Више је него поражавајућа!

Можемо, на срамоту, да понесемо епитет седећег народа. Чак 68 одсто грађана наше земље није физички активно, под чим се подразумева минимум 30 минута дневне шетње. Др Мирко Грајић, директор Клинике за физикалну медицину КЦС-а, сматра да упркос актуелном темпу живота свако може да пронађе тих пола сата. На нашу опаску да се често правдамо сиромаштвом, Грајић додаје да то није тачно. Шетња ништа не кошта. Вежбање је једина активност која је доступна свима и не захтева скоро никаква материјална средства, његов је став.

Др Грајић истиче и да је вежбање пречица да се за 30 до 50 одсто продужи животни век, за трећину смањи опасност од смртности управо од неке од кардиоваскуларних болести, и саветује и вожњу бициклом, као и пливање.

А. Цветићанин

-----------------------------------------------------------

Предупредите болест у три корака:

*оставите цигарете

*изађите ушетњу

*једите воће и поврће

-----------------------------------------------------------

Убица број један

Акутни инфаркт миокарда је убица број један. Како је истакао др Арсен Ристић, битно је да се одмах по појави првих симптома реагује. Као пример он је навео да се догађа да у Ургентни центар дођу чак и лекари који нису препознали симптоме. Прва два сата су најдрагоценија јер се тада може адекватно реаговати и сачувати знатан део срчаног мишића, каже др Ристић. Масирајте груди и дишите дубоко.