Kako do zdravijeg srca

Za manje od decenije čak 90 odsto uzroka smrti svih pacijenata na planeti biće iz grupe kardiovaskularnih oboljenja. Progresivnoj opasnosti organu čiji prekid rada direktno vodi u smrt ili trajnu invalidnost doprinose ljudi lošim životnim navikama.

Pušenje, gojaznost, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana, poput mantre, ponavljaju stručnjaci, a čini se bez nekog pomaka, utiču da se kardiovaskularnim oboljenjima ubrzano pripiše „crno” šampionsko mesto.

U Srbiji se mračna statistika ne razlikuje od ostatka sveta. Pojedini podaci dodatno zvone na uzbunu. Poput činjenice koju je istakao prof. dr Petar Seferović iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije, član Borda Evropske asocijacije za srčanu insuficijenciju – da smo u grupi od prve tri zemlje po broju pušača među odraslima.

Ranija istraživanja pokazala su da je potrebno najmanje tri godine da pušač smanji faktor rizika od kardiovaskularne bolesti za 50 odsto, a 15 godina, od prestanka pušenja, da bude u istoj poziciji kao nepušač.

– Nauka je utvrdila da je pušenje direktni krivac za pojavu petine kardiovaskularnih bolesti – pojasnila je Nataša Mickovski, iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, i dodala da je gojaznost u direktnoj sprezi.

Loš način ishrane: brza hrana, nekvalitetne namirnice, pogrešan način pripremanja jela utiču da je u Srbiji čak 23 odsto stanovnika gojazno u odnosu na 12 odsto svetskog proseka. A 56 odsto ljudi kod nas ima prekomernu telesnu težinu.

– Ovde je uvraženo mišljenje da nema dobrog jela bez prženja i pohovanja što je pogrešno. Korisnije je spremiti namirnice barenjem i grilovanjem, uz obavezni dnevni unos voća i povrća – savetuje Nataša Mickovski.

A šta je sa fizičkom aktivnošću nacije koja se diči svakim uspehom domaćih sportista? Više je nego poražavajuća!

Možemo, na sramotu, da ponesemo epitet sedećeg naroda. Čak 68 odsto građana naše zemlje nije fizički aktivno, pod čim se podrazumeva minimum 30 minuta dnevne šetnje. Dr Mirko Grajić, direktor Klinike za fizikalnu medicinu KCS-a, smatra da uprkos aktuelnom tempu života svako može da pronađe tih pola sata. Na našu opasku da se često pravdamo siromaštvom, Grajić dodaje da to nije tačno. Šetnja ništa ne košta. Vežbanje je jedina aktivnost koja je dostupna svima i ne zahteva skoro nikakva materijalna sredstva, njegov je stav.

Dr Grajić ističe i da je vežbanje prečica da se za 30 do 50 odsto produži životni vek, za trećinu smanji opasnost od smrtnosti upravo od neke od kardiovaskularnih bolesti, i savetuje i vožnju biciklom, kao i plivanje.

A. Cvetićanin

-----------------------------------------------------------

Predupredite bolest u tri koraka:

*ostavite cigarete

*izađite ušetnju

*jedite voće i povrće

-----------------------------------------------------------

Ubica broj jedan

Akutni infarkt miokarda je ubica broj jedan. Kako je istakao dr Arsen Ristić, bitno je da se odmah po pojavi prvih simptoma reaguje. Kao primer on je naveo da se događa da u Urgentni centar dođu čak i lekari koji nisu prepoznali simptome. Prva dva sata su najdragocenija jer se tada može adekvatno reagovati i sačuvati znatan deo srčanog mišića, kaže dr Ristić. Masirajte grudi i dišite duboko.