Симовић тврди да зна ко је убио Ћурувију

Милош Симовић, припадник „земунског клана”, у изјави достављеној специјалном тужиоцу написао је име и презиме човека који је, како он тврди, убио новинара Славка Ћурувију, власника листова „Дневни телеграф” и „Европљанин”. Да ли је Симовићев исказ довољан да злочин о чијој се позадини, наводно, све зна већ годинама добије и судски епилог, није познато.

„Према до сада прикупљеним информацијама, иза убиства Ћурувије стоје исти налогодавци као и у случају Ивана Стамболића, односно тадашњи државни врх, само су починиоци били други људи. Иако су увиђај, као и истрага после убиства урађени са циљем уклањања трагова који би могли довести до починилаца, овај злочин могао би бити решен на основу доказа, јер су људи који су тај злочин починили доступни полицији и тужилаштву”, открива наш извор.

Како „Политика” сазнаје, Симовић тврди да га је са убицом Ћурувије упознао Милорад Улемек Легија. Према нашим сазнањима, реч је о припаднику тадашњег Ресора државне безбедности који је у јавности већ помињан као један од могућих починилаца и који не живи у Србији.

„Симовићева изјава није једини доказ против људи за које се сумња да стоје иза убиства Ћурувије, јер постоје и подаци са базних станица мобилних телефона”, додаје наш извор.

Истрага је довела и до оперативца који је био ангажован на тајном праћењу Ћурувије. Реч је о младићу коме је то био први или други радни дан. Он је пратио Ћурувију до тренутка када је он ушао у хаустор зграде у којој је живео. Када је стигло наређење од Милана Радоњића, шефа београдског ДБ-а да се пратња повуче са терена, он није одмах схватио шта треба да уради и остао је још неко време да осматра. Видео је бели „голф” који користи одељење за пратњу и особу из службе, коју врло добро познаје, како улази у хаустор зграде.

Истражни судија Специјалног суда спровео је 2007. године истражне радње и тада је у вези са убиством Ћурувије пред судом саслушано око 100 људи. На списку сведока била је и Мира Марковић, али она није саслушана. Зна се и то да је наредбу за тајно праћење Ћурувије издао тадашњи шеф РДБ-а Раде Марковић, по чијем је налогу неколико дана пре убиства 27 припадника београдског центра надзирало новинара 24 часа. Марковић је одбио статус сведока сарадника током акције „Сабља” и у неким круговима сматра се да је неуспех сарадње са њим један од највећих пропуста тадашње истраге.

Д. Чарнић