Криза судбоносна за ЕУ

Европска унија је у егзистенцијалној кризи, признао је јуче Жозе Мануел Барозо, председник Европске комисије, у редовном годишњем обраћању европским парламентарцима у Стразбуру, усред незабележеног глобалног притиска на Брисел да хитно и одлучно обузда дужничку кризу у Грчкој.

„ЕУ је усред најтеже кризе у својој полувековној историји. Недостају поверење у наше финансијске институције, политичко заједништво, економски пут, становништво страхује за будућност, берзе исказују сумњу у исход овдашње дужничке кризе. Владе држава чланица морале би да покажу више да се поносе Европом”, критички је оценио Барозо.

Ниједан од Барозових јучерашњих предлога за сапињање дужничке кризе, попут штампања јединствених еврообвезница и увођења паневропског пореза за финансијске институције, уз већа извршна овлашћења Европској комисији у спровођењу програма зацртаних у Бриселу, није оставио снажан утисак на званичнике и стручњаке широм Европе.

Несложна и неодлучна Европа – у вртлогу сопствене дужничке кризе – плаши свет, већ је упозорио амерички лидер Барак Обама.

Узалуд је јуче Барозо захтевао од Европске централне банке да „предузме све што је у њеној моћи да спречи преливање кризе са периферије у срце развијене Европе”, а чланице ЕУ да што пре ратификују јулски договор за повећање обима Европског спасилачког фонда и да финансијски ојачају банке.

Одлазећи председник Европске централне банке Жан-Клод Трише је јуче у Франкфурту оценио да би лидери у Европи морали да искажу „осећај за фокус проблема”, јаче заједништво, вербалну дисциплину, примену договорених мера, делотворну акцију...

У међувремену, Шпанија је већ одбацила и помисао да Европском спасилачком фонду треба повећати овлашћења на уштрб одлучивања у престоницама, а поготово да му треба дотурити још неколико хиљада милијарди евра, о чему се увелико спекулише на берзама. Званични Лондон је одмах после Барозовог говора најавио да ће се свим силама борити против завођења паневропске глобе на рад финансијских институција (Комисија се овим путем надала приливу од око 57 милијарди евра годишње). Француска и Немачка су у одвојеним изјавама устале против захтева већих извршних овлашћења Европске комисије.

Одлазак тројке инспектора (Европска унија, Међународни монетарни фон и Европска централна банка) у Атину ради провере има ли основа за исплату осам милијарди евра транше међународног кредита Грчкој и заклињање министра финансија Евангелоса Венизелоса да ће нација на Егеју „добити на време договорени новац” падају у други план у односу на тежину Барозове дијагнозе стања ЕУ.

Запрепашћени дебатом о активирању Европског спасилачког фонда, 2012. или 2013. или можда 2014. године, финансијски спекуланти већ јуче су се обрушили на акције на берзама Италије, Шпаније, Ирске, Португалије... Како ће, на пример, Италија исплатити јавни дуг од око 1.900 милијарди евра, када је Европа због грчког дуга од 350 милијарди евра стигла на литицу, питање је које се поставља на берзама.

Крајем овог и почетком следећег месеца сатница одлучивања државних парламената чланица ЕУ о даљим прилозима Европском спасилачком фонду згуснута је. Између данашњег гласања у немачком Бундестагу и 15. октобра када Атина остаје без пара – ако не добије осам милијарди евра транше међународног кредита – биће јасније у ком смеру иде начета заједница европских народа.