Брисел „обећава” Србији нове услове

Статус кандидата за Србију све је извеснији, али је даљи напредак ка Европској унији под великим знаком питања. Јер, како се најављује из Брисела, пред Београд ће у наредних годину дана бити испостављен низ услова у вези са нормализацијом односа са Приштином како би добио „зелено светло” за датум почетка преговора. Колико ће ова кандидатура значити ако пред Србију у наредним месецима буду постављени нови услови који се односе на КиМ, а на које неће бити спремна да пристане?

Србија је и у протеклим месецима показала да се неке „црвене линије” не могу прелазити макар и по цену даљег напредовања ка ЕУ. Тако су на захтев немачке канцеларке Ангеле Меркел да се укину „паралелне” српске институције на северу Косова из српског државног врха поручили да је реч о неприхватљивом услову. Све је то деловало и као „хладан туш” на званичнике у Београду. После одласка Меркелове из Србије председник Борис Тадић је констатовао да „постоји могућност да до краја године не добијемо статус кандидата за ЕУ”, а чак је и највећи оптимиста потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић морао да призна да ће „Србији ће бити отежан наставак пута ка ЕУ због одбијања наше државе да прихвати услов Ангеле Меркел”.

Директорка владине Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић је оптимиста. Она верује да ће Србија добити не само кандидатуру него да постоји могућност и одређивања датума почетка преговора, али уз додатне услове.

Како је јуче рекла додатно условљавање могло би да буде наставак разговора Београда и Приштине, што Србијавећ чини. Она је, како преноси Бета, поновила да званични Београд инсистира на нормализацији односа и наставку дијалога.

Директор Центра за нову политику Владимир Тодорић сматра да су ствари прилично огољене и да је јасно да се у овом тренутку од Београда захтева полако пристајање на Ахтисаријев план за север Косова који се тиче царине, правосуђа и полиције, односно онога што се подразумева под владавином права.

„Ту нема више неспоразума или могућности да се каже да се нешто погрешно превело или протумачило. Од умешности Београда и његових преговарача зависи колико је могуће наћи слободног простора у тим захтевима и формулисати контрапредлоге који би били прихватљиви за Брисел. Ми можемо да предложимо одређене модификације Ахтисаријевог плана и ту има неког простора за преговоре”, објашњава Тодорић.

Он упозорава да би Београд морао да води рачуна о томе како поставља „црвене линије” јер ако их постави тамо где не може да их брани онда мора да их помера и губи на кредибилитету. Према његовим речима интерес заштите Срба на Косову је у сваком случају приоритет у односу на европске интеграције.

Тодорић сматра да Србији још није сасвим извесна ни кандидатура јер је ситуација на Косову таква да може да ескалира сваког тренутка. А истовремено, како истиче, ништа се неће изменити ни статусом кандидата јер новац који би требало да добијемо не можемо да очекујемо пре 2014. године, односно пре новог буџетског циклуса.

За професора Факултета политичких наука Предрага Симића после онога што се десило прекјуче на северу Косова свака друга прича постаје помало апстрактна.

„И Вашингтон и Брисел за инцидент оптужују Србе као и за прекид преговора. Ако би се на томе остало вероватно би и кандидатура пала у воду. Сада је најзначајније да се Београд јасно постави према ономе што се догодило на северу Косова, јер је Кфор од некога ко би требало да реши проблем и сам постао део проблема. Врло је значајно да ли ће српска власт у овом тренутку бити у стању да изађе са једним јасним неекстремним ставом који значи да се никако не смеју прекинути преговори, али се јасно мора ставити до знања да се не може преговарати док неко пуца у вас. То је услов свих услова”, каже Симић.

Он је уверен да ће се, уколико Београд не би тако поступио, услови само даље умножавати и да им више неће бити краја. Очигледно је, како истиче, да је цела ситуација смишљена не би ли се Срби испровоцирали за неку нервозну реакцију и оптужили за прекид преговора, а онда би свима лакнуло јер не би било потребе за кандидатуром и датумом преговора.

Ј. Церовина

------------------------------------------------------------------

Делевић: Србија испунила 93 одсто захтева из акционог плана

Директорка владине канцеларије за европске интеграције Милица Делевић изјавила је јуче да је Србија остварила завидан напредак на путу европских интеграција и да је до сада испунила 93 одсто захтева акционог плана за прилагођавање законске регулативе прописима ЕУ. Делевићева је на привредној конференцији „Рајфајзен банке” подсетила да је Србија једнострано почела примену Прелазног трговинског споразума од 1. јануара 2009. године и тренутно је покривеност увоза извозом у земље Европске уније достигла 65 одсто, што је најбољи резултат у протеклих 10 година.

Танјуг