Песма која се пева

ВРШАЦ – Пол Малдун, један од најзначајнијих песника с краја прошлог и почетка овог века који ствара на енглеском језику, овогодишњи је, четрнаести по реду, добитник престижне Европске награде за поезију коју додељује Књижевна општина Вршац.
Познати Ирац, од 1987. године на "привременом раду" у Сједињеним Америчким Државама, професор на Универзитету Принстон, данас ће у свечаној дворани у Градској кући у Вршцу, примити познато признање које му је жири (академик Љубомир Симовић, председник, Јован Зивлак, Ивана Миланкова, Милан Ђорђевић, Петру Крду), доделио једногласно.

Малдун има више пријатеља у Србији. Негује пријатељство захваљујући честим сусретима са драгим људима, или им остаје близак преко њихових дела. Поменуо нам је Чарлса Симића са којим се у Америци дружи и кога сматра "прилично српским песником", па Васка Попу чију је поезију добро упознао и веома цени, Петру Крдуа...

– Док смо од Београда, кроз који сам, опет, као и 1981. године на путу за Стругу само прошао, путовали према Вршцу магла је била све гушћа. Подсетила ме је на моју Ирску и "маглу над мочваром". Међутим, магла је моја омиљена појава у природи. Људи обично мисле да она нешто скрива, а, у ствари, магла подстиче на размишљање и спремност да се у нешто загледамо боље како бисмо дали реалнији одговор на нека питања, износи нам лауреат прве утиске.

Прибојавали смо се врло кратких одговора, какве смо од Вас већ добили електронском поштом, кажемо Полу Малдуну у разговору за "Политику".

– Да, нисам имао много времена, а и сигуран сам да не постоје одговори на сва питања. Зато и не верујем у бескрајност. Да се не заборави, ја сам песник. И професор, истина, али језгровит у предавањима, одговара нам познати песник који ће три дана бити гост Књижевне општине Вршац, и додаје:

– Док ствара, песник не размишља о наградама, а кад се то догоди, драго му је. Посебно кад види да се његове песме читају и у другим крајевима света. Наравно, врло ми пријају и сазнање и признање, а кад стижу из старе вароши с дугом и богатом културном традицијом, у којој се песништво негује, онда имају и већи значај.

Да ли су песници утицајни ствараоци?

– Годи ми идеја да поезија има снагу у свету. Од песника који, осим дела које стварају, нису вечни више се, него од сликара или композитора, на пример, очекује да мењају свет и да знају више о љубави од других. Ваљда зато што песници користе речи и имају шта да кажу. Мада, и композитори и сликари, иако не користе речи, имају и те како пуно да кажу. Песништво је само део уметности али је пред песницима свеједно пуно одговорности јер се јавност занима за њихове "грађевине у језику". Ипак, превише се тражи од писаца поезије: да решавају проблеме до којих су довели политичари и религија.

Шта тренутно радите и пратите ли стваралаштво Ваших колега у свету?

– Увек пишем нешто што би могло бити песма која се пева или чита, покушавајући да пружим кратак и језгровити одговор на честа или вечита питања. Пратим шта други раде. Кад читам песме из других култура, па и епоха, увек откривам колико имамо заједничког и сличног и како се, заправо, мало међусобно разликујемо, каже на крају разговора за "Политику", Пол Малдун.

-----------------------------------------------------------

Првенац на српском

Као што традиција налаже, КОВ је у својој едицији "Европска наградa" штампао и књигу песама Пола Малдуна "Пољупци и приче". Ово је, иначе, и прва Малдунова збирка поезије на српском језику, а стихове су са енглеског превели Душица Маринков-Јовановић и Предраг Шапоња.