Плати, па певај

 Судећи по броју приватних школа певања које се отварају у последње време а и телевизијских емисија које откривају „нове гласове”, изгледа да смо, осим за тенис и математику, и музички даровити. Ипак, познати композитор Милутин Поповић Захар не мисли тако. Упркос разним аудицијама које су отворене без престанка и окупљају по неколико хиљада младих жељних естрадне каријере, он тврди да смо осредње па чак и слабије талентована нација за музику и певање.

Наша музика је прилично сиромашна у односу на, рецимо, италијанску или руску и музику многих других нација. Данас је певање велика мућка, а нарочито компоновање популарних песама, уверен је Захар.

– Учити одрасле људе без талента да певају је узалудан посао. Певању се уче одабрани певачи који имају талента, онда се певање може донекле унапредити, али човек без слуха и без ритма не може да буде певач. У нашој народној музици јако је мало оних који могу да науче млађе како се пева правилно, па су зато многе школе певања заправо тезга за незапослене певаче или певаче којима је прошло време. Мало је правих, а међу малобројне који би могли овај посао да раде убројао бих Гордану Стојићевић, Мериму Његомир и Ану Бекуту – истиче чувени композитор.

На наше питање да ли би отворио школу певања Захар каже да је написао књигу о певању која још није штампана, али да никада не би отворио школу, јер је то, како каже, велика мука.

Зашто мука?

– Зато што је тешко рећи родитељу да његово дете не зна да пева. Може толико да се увреди да не знате шта вас је снашло – тврди Поповић.

Певачица Мерима Његомир, која је, како се то каже, школовала глас, изгледа да је било храбрија, па се упустила у рад са младима. Додуше, изабрала је Музичку редакцију РТС-а где учи певању девојке и младиће од двадесетак и више године, од којих су неки факултетски образовани. Различитих су професија, али им је заједничка љубав према народној изворној песми. Истиче да су се РТС-у јављали таленти који су желели да науче да певају и зато се јавила потреба да их неко подучава.

– Рад са младима је волонтерски, моја жеља као реномираног уметника је да им пренесем знање и таленат који сам добила, а нисам за њега платила. Зато морам да га поделим са другима, то је задатак сваког уметника. Желела сам да помогнем младим људима да направе степеник који неће подразумевати да им неко тражи велики новац или неке друге противуслуге – истиче ова интерпретаторка народне музике која се опробала и у оперским аријама.

Мерима Његомир напомиње да они који су отворили приватне школе певања, а имају само две или три године певачког стажа раде тако јер нажалост увек има наивних који ће доћи да уче и да плаћају. „Не бих коментарисала шта други раде, али да нема интересаната такве школе не би постојале” – каже уметница.

У поп музици је такође врло живо, у педагошком погледу, јер су познати певачи почели рад на музичкој едукацији, попут Марије Шерифовић, Тијане Дапчевић, Иване Селаков, Мари Мари, нешто раније кренула су Леонтина, Александра Радовића, Александра Ковач…Победница Евровизије 2007. године, певачица Марија Шерифовић, одлучила је да отвори школу певања „Виво” заједно са братом Данијелом Павловићем.
Ови познати Крагујевчани су најавили да ће се њихов принцип рада разликовати од већ постојећих школа таквог типа. Осим часова вежбања гласа и усавршавања музичког образовања, полазницима ће пружити и могућност рада у студију, научити их сценском понашању као и контакту са медијима. У најави уочи отварања школе „Виво” Марија и Данијел су навели да ће предавања држати и многе познате личности из света шоу-бизниса, група стилиста, фризера и шминкера ће такође бити на располагању за изградњу визуелног идентитета полазника, а најбољи ученици добиће прилику да раде као пратећи вокали популарне певачице. Хтели смо Марију да питамо још понешто, о цени, полазницима, али жалила се да је боли грло и да не може да говори.

Школу певања „Београдски глас”, води композиторско-продуцентски пар Роман Горшек и Александра Ковач. Школовање траје годину дана,  подељено на два семестра или нивоа. Након завршетка, најбољи ученици школе, добијају прилику да буду извођачи неких од песама на албуму „Београдски глас”, који се издаје једном годишње са композицијама Александре и Романа.

Млађи ученици, узраста од 7 до 14 година, у друштву својих вршњака, развијају слух, вежбају и певају квалитетну музику. Музика која ће се вежбати и на којој ће се радити са децом, јесте музика са првог албума школе, под називом „Београдски глас 10”. Они старији (од 15 година па надаље) научиће најбитније ствари о певању, и биће припремљени за професионално бављење популарном музиком. Настава се, сазнајемо, састоји из више сегмената: поставка тела, гимнастика дисања, вокалне вежбе, поставка гласа, практично певање, рад у студију, мотивација и постављање циљева.

Леонтина Пат, до удаје Вукомановић, већ дуже време не наступа као соло певачица, али компонује за друге певаче и посветила се раду са децом у хору „Чаролија”, у коме певају и деца неких познатих личности из света политике, бизниса, музике... Леонтина нам је рекла се код ње не плаћа час већ родитељи плаћају месечну чланарину, а колико она износи, и да ли је иста за све, није хтела да открије јер то, каже не чине ни тренери у кошарци или каратеу.

Иначе, Леонтина каже да не води школу певања већ хор, зато што је школа врло захтевна институција и тражи озбиљан приступ.

– Студирала сам музичку педагогију на Музичкој академији и не бих се тако олако упуштала у декларисање нечега као што је школа певања – истиче она.

Недавно је једна чланица хора „Чаролија” певала аргентинску химну на церемонији тениског меча Србија – Аргентина у београдској „Арени” и побрала велике аплаузе публике. Преко ноћи имала је око педесет хиљада посетилаца на „Јутјубу”, а постала је популарна и у овој јужноамеричкој земљи. Наравно, скренула је пажњу и аргентинских тенисера који су јој уручили пригодне поклоне. Хор ради не само у Београду већ и у Смедереву и Пожаревцу где окупља децу из тих градова, а чест је гост и на разним општинским манифестацијама, као и у разним кампањама.

Наравно, то што су певачи и певачице привремено посустали у наступима на концертима и посветили се учењу других да певају, не значи да се више не пева у музичким школама и културно уметничким друштвима као и раније. Тако је, на пример, у „Лоли “ школа хорског певања организована за два узраста – за децу у Дечијем хору (од осме до тринаесте године), а за омладину у припремном хору.
Хор води магистар Музичке академије професор Милован Пантић, који предаје и соло певање у једној београдској музичкој школи. Он сматра да је противзаконито да неко предаје класично соло певање ако нема завршену Академију.

– Ко вам гарантује да ће вас неко ко није дипломирао научити певању. То је све, чини ми се, отимање пара. Не треба човек да завршити соло певање да би певао народну или забавну музику. Дисање се временом научи, а свако ко има талента може да интерпретира мелодију кад је чује. Ја водим и аматерски хор у „Лоли” који је фантастичан, један од најбољих хорова у Европи, а сви чланови су аматери, који нису имали часове соло певања, а не знају многи ни ноте, али су талентовани, и имају слух, и није им потребна ни академија ни соло певање – каже Пантић који има три дипломе са Музичке академије, са теоретског одсека, фолклора и дириговања.

Драгољуб Стевановић

-----------------------------------------------------------

Кад клинци чачкају носиће

Мари Мари сматра да је за оно што она ради боље користити израз музичка радионица него школа певања. Јер, како објашњава, рад са децом пре свега обухвата музичко описмењавање (учење нота, музичких ознака, итд.), свирање на прилагођеним ударачким инструментима за децу, рад на развоју говорног апарата кроз говорне вежбе и брзалице, развој ритма кроз ритмичке вежбе и свирање на поменутим инструментима, развој слуха кроз певање и слушање музике... На часовима се изводе и такозвани музички инструменти, на пример напуне се чаше са водом али неједнако тако да свака производи различити тон када се у стакло удари кашиком, па се тако може чак и нека песмица одсвирати.

– Композиције које пишем за децу осмишљене су тако да свако
дете има свој одсек у којем свира по тачном ритмичком моделу, и
пева, или је музичка игра осмишљена са покретом како би се развијала моторика. Помоћу говорних вежби многа деца су исправила неправилан начин изговарања појединих слова и речи уз стално инсистирање на правилној поставци говорних органа, уста, зуба , језика и вилица, каже наша саговорница истичући да је један од великих циљева радионице и тај да се на часовима деца друже, и да развијају осећај за другарство и тимски рад... Као један од примера како се то постиже је следећи: деца се постављају у круг и као тим заједно морају да произведу задати ритмички модел. Чест случај је да је концентрација слабија код појединца, па се према таквој деци примењују педагошке мере које указују на значај појединца у
тиму.
– Дешавало се да деца чачкају носиће или грицкају нокте.
Написала сам песму која за тему има управо овакве моменте. Песмицу смоснимили у студију и певали на нашим наступима и концертима.... убрзо судеца престала да то чине или када би се десило да се неко заборави, ми бисмому заједно отпевали песмицу и подсетили га на то шта није лепо – каже Марија Марић-Марковић, у музичком свету познатија као Мари Мари, једна од ретких са естрадне сцене која је дипломирала ФМУ, и то на одсеку за музичку педагогију. Професорским радом почела је да се бави одмах по завршетку
факултета, а у државној школи „Петар Коњовић” ради као професор солфеђа и музичке теорије већ пет година, док у њеној радионици има око 40 ученика од четири до 10 година.

-----------------------------------------------------------

Шта са неталентованима
 

Не би требало занемарити и податак да се у школе примају и деца која нису талентована. Мари Мари сматра да свако дете има право, а требало би да има и могућност да се музички образује и развија онолико колико има природних предиспозиција, јер како истиче музика оплемењује сваког човека .
– Додала бих да се квалитет рада професора огледа највише кроз напредак и развој деце која у старту нису имала завидне музичке способности. По мојој слободној процентуалној процени рекла бих да трећина деце у Србији има иницијалне музичке способности тј. музички таленат, док се са осталима може радити на развоју музичких способности чији би напредак био индивидуалан, каже Мари Мари.
Док је принцип рада Леонтине Пат да се са децом до седам година ради без обзира да ли су талентована.

-----------------------------------------------------------

Певање се учи после шеснаесте

Наши саговорници посебно наглашавају да је јако штетно учити технике певања пре 16. па чак и 17. године. Све до тог узраста млади могу да певају самостално или у хору, да уче песмице, шлагере, али не и технику певања која укључује и дисање.

– Деца не би требало да раде никакве техничке вежбе да не би трошили гласнице. Врло је важно да се не почне пре времена, али дете не само да може већ је и пожељно да почне да учи неки инструмент још са пет-шест година – каже Мерима Његомир

Реномиране, традиционалне музичке школе не уче децу певању у основношколском узрасту. Соло певање као предмет изучава се само у средњим музичким школама, да би се доцније могло наставити са образовањем на музичким академијама које образују оперске певаче.