ОСТАЛИ САМО ДУГМИЋИ

Децембар је увек био време када се унапређују и пензионишу генерали ЈНА, па је тако и ове године. Јер, још увек службени Дан Војске, 16. јун прећутно је укинут, а нови Дан Војске Србије 15. фебруар тек треба да се прослави. Да се, ипак, не би предуго чекало Врховни командант, председник Србије Борис Тадић унапредио је у виши чин неколико генерала.
Примљени смо и у Партнерство за мир, добра атмосфера око тога и даље траје, али има и претеривања. Моји пријатељи из фабрике "Застава-оружје" очекују сада да продају нове пушке М-21 и чланицама НАТО-а.

Истина, то је одлична пушка, калибар од 5,56 мм компатибилан је са НАТО калибром, "Југоимпорт-СДПР" је већ продао солидну количину тих пушака Македонији, новој ирачкој армији, једној афричкој земљи и приватним британским фирмама које се у Ираку баве пословима безбедности, али све то још није и продаја те пушке некој чланици НАТО-а. Јер, скоро све чланице НАТО-а, заправо, имају домаћу производњу основног пешадијског оружја. Како онда победити "Хеклер Кох", "Берету", или белгијски ФН када је то питање националног престижа, поноса и, пре свега, политике? Како продати Норвежанима пушку М-21 када је ни војска Србије није поручила у већој количини?

Слична је ситуација и са модернизацијом тенка М-84. Војска Србије као да није заинтерсована за тај пројекат, који је пред уговарањем за потребе армије Кувајта, а који је самостално финансирала компанија "Југоимпорт-СДПР".

Застој у новим пројектима опремања Војске Србије приметан је и у другим подручјима. Само прошле године из Војнотехничког института отпуштено је око 500 људи, па онда и није чудно што пројекат школског авиона "ласта" касни, да не спомињемо ракету "гром" са TВ вођењем, или ласерски навођену авио-бомбу. Можда је проблем у недостатку новца, али како онда да се схвате најаве о новим униформама и новим ознакама? Шта је данас за Војску Србије приоритет и ко га одређује? Који је то труст мозгова који може да се потпише испод одлуке да нови дугмићи на униформама имају предност над борбеном техником?

У реду, некоме сметају петокраке звездице као ознака чинова и у томе види идеолошке остатке прошлости, па је предложено решење као у војсци Краљевине Југославије. Лично ми се то решење свиђа, али да ли је баш сада то приоритет? Јер, више од 70 држава у свету има петокраке звездице као ознаку за официрске чинове, од Турске до САД. Италијански ратни бродови имају на прамцу нацртану петокраку црвену звезду. Можда су Турска, САД и Италија комунистичке државе? Ако је проблем Војске Србије у звездицама и дугмићима, хајде да променимо и симбол фудбалског клуба "Црвена звезда", или "Партизана"? Да ли је и то идеологија? Оптужите и "хајнекен" пиво за комунизам и идеологију...

Сада, када смо чланица Партнерства за мир мораћемо више пажње да посветимо борби против тероризма. Дунав је најважнији пловни пут у Европи, на њему смо имали и прву антитерористичку вежбу са неком армијом из НАТО-а, Румунима, али Речна флотила Војске Србије полако се смањује. Три модерна миноловца класе "Нештин" у међувремену су продата, остала су још само четири. И ти преостали миноловци се преименују, неће се звати миноловци, ваљда сувише милитантно звучи. Највећи ратни брод Србије, дакле, остаје речна лађа "Козара", некадашњи немачки "Крихфилд", иначе пловећа јавна кућа Вермахта.   

И Босанци су сретни због уласка у Партнерство за мир. Тек тамо су присутне тенденције повратка ЈНА, па се противавионска јединица са ракетама "куб" сели из Бањалуке у касарну Семизовац крај Сарајева, а оклопна јединица са тенковима М-84 из Бањалуке у Тузлу. Са тенковима и ракетама иду и војници и официри. За њихове породице се још не зна. Ко неће, иде из војске. Народ се пита ко ће сада да брани Бањалуку? Министар одбране БиХ Никола Радовановић каже да нема опасности за Републику Српску, а да су ракете и тенкови власништво БиХ као државе. Премијер РС Милорад Додик каже да то није тако, већ је то и даље имовина РС, која је само уступљена оружаним снагама БиХ као корисницима.