Уместо што се жалите – пишите

Чека нас тешка зима, али њој не треба да се супротставимо ракијом или бенсединима већ нечим лепим, племенитим и позитивним – каже Мирјана Бобић-Мојсиловић, верујући да је то лепо, племенито и позитивно пре свега књига.

Њен конкурс на Интернету за антидепресивну кратку причу управо је завршен уз 800 приспелих радова и одзив 730 аутора. Најбољи писац ће добити награду од 500 евра, а најуспешнији радови ће се наћи у збирци прича „Антидепресив” која ће бити представљена на Сајму књига.

За ауторку овог конкурса огроман одзив је био велико изненађење. Текстови су стизали из Србије, Републике Српске, БиХ, Хрватске, Словеније, али и из дијаспоре, пре свега из Грчке, Италије, Канаде и САД.

– Верујем да су људи слали приче на овај конкурс јер су знали да је мој, да неће бити жирија нити рођачког или политичког муљања и да ћу само ја оцењивати радове – каже за наш лист ауторка популарних књига „Мајке ми бајка”, „Сузе су ОК”, „Оно све што знаш о мени”, „Дневник српске домаћице” и других.

„Антидепресив” је њена лична акција, али она верује да је значај конкурса много шири: не постоји један учесник који се јавио на њен мејл, а да јој није захвалио што је покренула акцију за промоцију правих вредности.

– Пристигли радови обрађују разне теме, од детињства, преко живота без пара, до љубави. Тема није важна. Антидепресивна је и прича о смрти ако је добро написана.

Будите креативни и пишите приче које ће нам вратити добро расположење и смисао живота, била је идеја која је Мирјану Бобић-Мојсиловић надахнула да отвори конкурс и тиме се одужи и својим читаоцима који су досад читали њене књиге, а она сада први пут чита њихове рукописе.

– Писали су ми сви од 15 до 75 година. Изненадила сам се када сам отворила мејл једног пољопривредника, узгајивача  печурака и других људи који никада ништа раније нису написали.

Зато што је конкурс важио за радове „на српскохрватском”, између осталих су стигли и радови једне вајарке из Загреба и Словенца из Истре.

– Пошто сам писац и пасионирани читалац, онда без грешке могу да видим већ на првој страници да ли је неко штиво добро.

Зна да ће неки бити и разочарани што њихови рукописи нису ушли у збирку, али Мирјана Бобић-Мојсиловић каже да је важно што је подстакла људе да стварају и промене начин на који мисле.

– Иза свега стоји мој став да је срећа ствар одлуке и да се око ње морамо потрудити. Не можемо само да кукамо и да се жалимо. Морамо нешто да направимо за себе.

Једна од тих ствари је писати и видети своју причу у књизи „Антидепресив”. Због великог броја занимљивих радова, Мирјана Бобић-Мојсиловић има материјала бар за две збирке и већ размишља како да објави и другу књигу, рецимо пред  Нову годину.

----------------------------------------------

Лакше би било да организујем избор за мис

Књижевница је свесна да ће њена популарност скренути пажњу на анонимне ауторе који вреде, али не могу да се пробију.

– Тешко је наћи спонзоре, они ће пре дати новац изборима за мис или ријалити програму. Али ја сам толико тога добила од својих читалаца и осетила сам потребу да им узвратим – каже наша саговорница.

----------------------------------------------

Популарна психологија у крајњој нужди

Последњих месец дана читала је антидепресивне приче, а иначе, када јој расположење баш спласне, лати се популарне психологије.

– Тада читам наслове попут „Како да промените сопствени живот” или „Како да привучете срећу”. У сваком случају, књига је најбољи антидепресив. Она мења живот без обзира на то да ли читате или пишете.