Већина студената купује уџбеник код професора

Корупција у припремној настави за упис на факултете, варање на испитима, присилна продаја уџбеника, непознати критеријуми за креирање школарина и студентских такси, укратко – неетичке и коруптивне радње управа факултета, професора и студената и даље су слика високог образовања у Србији, чуло се на јучерашњој панел дискусији на тему корупције у организацији Центра за развој образовања Београдске отворене школе.

Игор Пуцаревић (БОШ), представљајући резултате четворогодишњег истраживања о корупцији у високом образовању, указао је да је за сваку групацију факултета издвојен факултет на којем је истраживана одређена тема – упис на факултет (Правни), таксе (Факултет политичких наука), уџбеници (Економски и Пољопривредни), приватна настава и мито (Медицински), варање (Електротехнички и Факултет организационих наука) и финансијски токови (Хемијски факултет).

Тако сваки трећи матурант, али и студент истиче склоност да вара на пријемном испиту. Најчешћи облик нелегалних активности је накнадно убацивање на ранг листу или нелегалне промене редоследа на ранг листи, затим давање мита професорима или некоме у администрацији, пружање противуслуге, давање поклона...

Готово 80 одсто академаца било је приморано да купује уџбеник директно код професора, 35 одсто је добило вишу оцену због тога, а 10 одсто њих тврди да сносе последице уколико не поступе по захтеву наставника. Кад је реч о приватним часовима, 30 одсто академаца сматра да се тако добијају испитне комбинације, а чак 70 процената њих сматра да похађање приватне наставе да би се оствариле неке бенефиције не представља преступ и да за то не би требало да буду кажњени.

Најчешћа навођена мотивација за варање на испиту је да професор тражи непотребно знање. Студенти процењују да 85 одсто њихових колега вара повремено током студија, а на питање „Да ли бисте варали на испитима а да знате да неће да вас ухватити”, потврдно је одговорило 40 одсто испитаника, а 32 процената је било у дилеми.

Већина студената не зна који су критеријуми за одређивање школарина и разних факултетских такси, али су сигурни да се тај новац користи за плате професора, а не за побољшање наставе.

Професор др Чедомир Чупић, члан Одбора Агенције за борбу против корупције указао је да у корупцију спада и давање лажних оцена и продаја уџбенику у кабинетима на шта се не плаћа ПДВ и нагласио да мора јавно бити објављено за шта је утрошен сваки динар факултета. Он је поставио питање министру просвете и науке др Жарку Обрадовићу зашто још није решена афера „Индекс”, која је понизила високо образовање и професорску професију и чије је материјалне доказе видела цела Србије” и додао да борба против корупције мора бити системска, јер високо образовање даје елиту која креира будућност једног друштва.

Министар је рекао да је за ове три године пуно пута сусрео са студентима и да је чињеница да се они плаше последица, па министру говоре оне ствари које не смеју својим професорима.

– Велики део проблема на факултетима је настао због различитих тумачења закона, због самовољног понашања факултета, затворености факултетских управа и аутономног живота факултета – рекао је Обрадовић.

Он је рекао и да смо добровољно, први у Европи, прихватили препоруку ОЕЦД-а да урадимо критичку анализу образовања на свим нивоима и сугерисао студентима да у следеће истраживање укључе и приватне факултете.На скупу је представљен и студентски антикорупцијски сајт www.serbia.see-corruption.net, као и публикација „Пакет прве помоћи: Студентски приручник за истраживање корупције у високом образовању”.