Меркелова: Пропадне ли евро, пропашће Европа

Немачка је и дефинитивно одлучила да плати спасавање економски посрнулих држава чланица еврозоне и тиме спречи пропадање евра, али и саме Европске уније. Немачки Бундестаг је јуче убедљивом већином одобрио мере којима ће бити повећана овлашћења али и новчани обим Европског фонда за финансијску стабилност (ЕФСФ), којим се финансира спас чланица еврозоне, као што је Грчка.

За повећање удела Немачке у ЕСФС-у на 211 милијарди евра гласало је 523 посланика, 85 је било против, а три уздржано. Овим гласањем немачки парламентарци, не само што си дали глас за спас Грчке, евра и ЕУ, већ су дали и јасну подршку влади демохришћанско-либералне коалиције, коју предводи канцеларка Ангела Меркел.

Њене речи, „пропадне ли евро, пропашће Европа”, према свему судећи, успеле су да убеде већину посланика Бундестага да одобри већу помоћ посрнулим државама еврозоне, иако су чак и посланици из њене Демохришћанске странке тврдили да се на тај начин позајмљују паре од будућих генерација, питајући се да ли је спас евра заправо „рупа без дна”.

У бурној тросатној парламентарној дебати, Меркелова је покушала да увери своју коалицију да новац пореских обвезника неће бити узалудно потрошен, премда је признала да не може да искључи могућност да ће део дугова бити отписан уколико Грчка банкротира, што је иначе тренутно једно највећих страховања на финансијским тржиштима.

Како преносе светске агенције, министар финансија Волфганг Шојбле је рекао да има разумевање за противнике овог пакета мера, али је убеђујући их да гласају за ову одлуку, иако она „није лака”, рекао да неће бити новог проширења пакета и да се о томе и не расправља.

Немачка је овом одлуком своје учешће у финансијском пакету повећала са 123 на чак 211 милијарди евра, чиме обезбеђује безмало половину новца за цео спасоносни финансијски пакет тежак 440 милијарди евра.

Док је опозициона Левица гласала против овог пакета, као и 15 посланика владајуће коалиције, посланици главне опозиционе Социјалдемократске партије (СДП) подржали су пакет мера, али критикујући Меркелову и њене министре да нису добро објаснили шта и како треба радити.

Критичари ове одлуке питају шта ће радити Немачка када, после Грчке, финансијску инјекцију затраже и друге чланице еврозоне, тврдећи да ће од пореских обвезника Немачке бити тражена и додатна средстава.

„Нико не може да вам да неки поуздан сценарио, шта ће се у овом случају десити. Но, то је сигурно непријатан сценарио, како за Грчку, тако и за друге земље које су укључене”, рекао је у обраћању посланицима Јенс Вајдман, председник Бундесбанке, централне банке Немачке, преноси Танјуг.

Процене су да ће ова одлука Немачке утицати и на остале чланице еврозоне које нису одобриле проширење ЕФСФ-а, будући да он може да ступи на снагу тек када га ратификују свих 17 чланица еврозоне.

Међутим, страховања да ни нови финансијски пакет неће бити довољан увећала је јучерашња вест да је јавни дефицит Италије порастао на 3,2 одсто бруто домаћег производа (БДП) у другом кварталу, док је званични Рим издао обвезнице у вредности од 7,85 милијарди евра уз знатно више каматне стопе. Раст цена задуживања уследио је после напора Рима да умири инвеститоре усвајањем другог драконског пакета мера штедње средином септембра, са циљем смањења огромног јавног дуга.

После јучерашње одлуке Бундестага, аналитичари процењују да ће европска, али и светска, економија поприлично зависити од начина на који ће канцеларка Ангела Меркел поступати наредних дана. Њено инсистирање на доношењу одлуке о већем пакету помоћи, упркос противљењу немачке јавности, већ се пореди са непопуларним одлукама које је својевремено донео њен „политички отац” Хелмут Кол. Он је у сарадњи са тадашњим министром финансија Теом Вајгелом инсистирао на пројекту увођења јединствене европске валуте, иако је тада две трећине Немаца желело да задржи немачку марку уместо да пређе на евро.

Као и већину послератних немачких политичара, ни Меркелову не краси смело лидерство, бар протеклих неколико година економске кризе. Иако је још неизвесно да ли канцеларка има снаге да ради на већем уједињењу ЕУ, односно за потезе који ће значити „више Европе, а мање Немачке”, јучерашња одлука Бундестага јој даје прилику да смелије преузме лидерску позицију у Европи.