Рачуни из прошлог века стигли за наплату

Панчево – Екипе панчевачке „Електродистрибуције“ кренуле су у акцију. Масовно се „сече“ струја онима који нередовно измирују обавезе према овом предузећу. Јужнобанаћани дугују за струју 840, а привреда додатних 400 милиона динара. Многи дужници су, чим су за ову меру чули, пожурили да измире дуг.

ЈКП „Грејање“ из овог града, пак, није те среће. Потражује око сто милиона динара, али, и поред свих упозорења, редови за плаћање рачуна нису се увећали, јер грађани знају да искључења неће бити. У „Грејању“ кажу да је систем централног грејања у већини зграда такав да се може извршити само блокада радијатора у становима дужника, али је после немогуће контролисати да ли су пломбе остале на вентилима. Зато им није остало друго него да дужнике туже. Уредно плаћају судске таксе и, надајући се у ауторитет суда, чекају наплату потраживања.

Миодраг Лазић, директор панчевачког „Грејања“, процењује да је у Основном суду сада око 20.000 њихових тужби. Испоставило се да проблем није само спорост претрпаних судова, него да има и пропуста у поступку реализације ових тужби. Пре месец и по дана Удружење грађана „Савет панчевачких сениора“ упутило је Весни Вуковић, в. д. председника Вишег суда у Панчеву, притужбу и захтев да изврши надзор рада Основног суда у вези с овим тужбама и донетим решењима. У писму стоји да су овога лета многи Панчевци добили решење Суда да у року од три дана плате дугове „Грејању“, под претњом принудног извршења. Богица Стакић и Милета Поповић, копредседници овог удружења, пишу председници Суда да се решења односе на дуговања стара десет и више година и да је грађанима немогуће да доказују да су дуг измирили, јер по Закону о облигационим односима признанице морају да чувају само годину дана.

Већ после десетак дана председница Вишег суда је одговорила да је извршила проверу и да су наводи из притужбе СПАС-а оправдани. Судија Весна Вуковић каже у писму да је пракса Основног суда била да се доносе решења о извршењу, уз слање решења само повериоцу, а потом судском извршитељу. Често су решења уручивана судским извршитељима и без доказа да је оно уручено повериоцу. Дуго се није знао ни тачан број ових тужби. Тек пренумерацијом урађеном крајем 2009. установљено је да их је десет и по хиљада. Ако је тачна процена директора „Грејања“ да је сада два пута толико њихових тужби у Основном суду, нема сумње да је дошло до новог „загушења“. Председница Вишег суда отписује СПАС-у да је по извештају Основног суда, на крају првог полугођа ове године било 7.539 предмета на основу веродостојне исправе, старијих од пет година, а укупно у раду више од 46.000 предмета.

Председница Вишег суда закључује да је притужба Удружења грађана основана, али „спасовци“ нису у потпуности били задовољни, па су још једном, почетком августа, писали председници Вишег суда. Захвалили су на експедитивности, али су тражили додатна објашњења: још једном су питали да ли се ради о застарелим потраживањима, како то да се пресуђује о потраживањима за период од 1996. до 1999. године, дакле из прошлог века, јер грађани немају обавезу да толико чувају рачуне, па ни да докажу евентуалну грешку у обрачуну. Најзад, пишу „спасовци“ председници Суда, шта саветује грађанима који су оваквим поступком оштећени. Одговор се још чека.

Миодраг Шашић