Сви траже мушког беби ситера

Предраг Миодраговић, једини мушки беби ситер у Београду, донедавно запослен при Предшколској установи „Дечји дани”, није могао ни да претпостави да ће се бавити послом који је типичан за нежнији пол. Први ангажман – чување двоје малишана – добио је игром случаја пре шест година. Продавајући сладолед у срцу главног града, дружио се са четворочланом породицом којој дан није могао да протекнебез ледених посластица. Клинце је шармирао, а родитеље оборио са ногу начином на који је поступао са њиховом децом. Годину дана касније, када је већ стекао диплому Стоматолошког факултета, зазвонио је телефон. Познаници које је некада услуживао сладоледом, поставили су му необично питање: „Да ли бисте хтели да нам чувате децу?”

– Остао сам без речи, али сам понуду оберучке прихватио, јер нисам имао посао. Када сам им објаснио да немам искуства са најмлађима, они су одвратили да то није проблем. Њихова деца су желела да их управо ја пазим, кумили су и молили своје родитеље, па сам тако, практично преко ноћи, постао пети члан породице – присећа се Предраг.

Од тада му се живот изменио из корена. Касније је конкурисао за рад са децом у државној предшколској установи и убрзо добио жељени посао. Понуде су прштале на све стране, сви су га тражили, иако је – мушкарац. Прошао је кроз још четири заједнице, а за собом има петоро клинаца којима је био чувар снова, кућепазитељ, наставник ван школе, педијатар по потреби, родитељ на замени и саборац у свету игре.

А како су колегинице реаговале на његову нараслу популарност?

– Осећао сам се повлашћеним, јер све остале беби ситерке које су почеле кад и ја, дуго после конкурса нису добијале породице. Када би требало да „ускочим” на чување малишана на два-три сата, био сам тај који је први добијао шансу. Томе су наравно кумовали и родитељи клинаца које сам пазио јер су ме непрестано хвалили код руководства – објашњава прекаљени беби ситер.

Било је и колега који су се питали хоће ли Предраг умети да ради са децом, како ће их нахранити, пресвући или скувати им ручак...

– Срећом никог нисам разочарао. Кључ је у ауторитету који сам успео да постигнем за кратко време – поручује тридесетшестогодишњи Предраг, који тренутно повремено брине о четворогодишњаку.

Са пријатељима увек дели догодовштине са посла, мада има и оних познаника који сматрају да је посао који обавља деградирајући.

– Не стидим се свог посла, чак сам и поносан. А и радио сам свашта, био сам пица мајстор, сладолеџија, радио на вашару... Ни од кога нисам научио као од деце да оно што је обећано треба и испунити, да се преваром никако не може стићи до правог циља – уверен је беби ситер.