Када прва виолина постане диригент

Др Зоран Илић, психијатар и психотерапеут, истиче да је дефицит жена на позицијама топ менаџера – светски тренд и као илустрацију ове тезе наводи податак да се, примера ради, у Великој Британији само шест одсто жена налази на позицијама извршних директора фирми. Према мишљењу нашег саговорника, разлоге ове појаве треба тражити у чињеници да жене имају мање вере у себе, мање самопоуздања и да су стално склоне да се преиспитују да ли су нешто урадиле довољно добро.

„До врха се долази веома споро, а пробојност и агресивност нису својствене женском бићу. Жене су савесније и већи су перфекционисти, оне су студиозније у свом раду и имају потребу да их сви воле, а ова врста жеље не може да се оствари у великом колективу. Уз све то, жене имају и страх да не буду перципиране као агресивне од стране својих колега. Не треба, међутим, заборавити да жене имају многоструке социјалне улоге и морају добро да балансирају између посла и породице. У вредносном систему већине жена породица се и даље налази на првом месту, тако да ће већина припадница лепшег пола између директорске и улоге мајке, ипак изабрати родитељску улогу“, закључује др Зоран Илић.

Наш саговорник такође констатује да положај жене на врху предузећа, у психолошком смислу, отежава чињеница што нема женских модела за идентификацију – ако се на некога угледају, онда су то мушке колеге и због тога жене менаџерке преузимају „имиџ“ мушкараца и почињу да се понашају активно агресивно по узору на своје мушке колеге.

„Када жена која је била ’прва виолина‘ треба да постане диригент, а нема довољно знања и вештина – јер се то не учи на факултету, онда се она идентификује са мушким руководиоцима и онда добијамо менаџерке чији је тип руковођења командно-контролорски. Због тога често долази до великог бунта у радном колективу, јер се њени сарадници због таквог критизерског понашања понашају бунтовно и јогунасто и пружају отпор у виду нечињења онога што се од њих очекује. Ја мислим да би жене много успешније руководиле колективом ако би користиле женске атрибуте као што су топлина, нежност, стрпљење и емпатија. Међутим, оно што ја закључујем на основу праксе јесте да добро пролазе оне жене које имају мушку руку када је у питању руковођење колективом. Осим тога, мушкарци уважавају пословне способности жене ако је она мушки тип жене – ако иде по кафанама и пије са њима.

Ја сам ипак оптимиста када је у питању будућност пословних жена, јер оне данас заузимају добре позиције у средњем менаџменту, тако да ће за пет година стасати нова генерација топ менаџерки које ће овладати потребним знањима и вештинама за руковођење колективом“, закључује наш саговорник.

К. Ђ.