Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бојкот пописа диригован из Приштине

Фото Т. Јањић

„Одлука о бојкоту пописа донета је на релацији Приштина–Бујановац–Прешево. Очигледно је да се ради о политичким разлозима који немају везе са грађанима Прешева, Бујановца и Медвеђе. У то сам апсолутно сигуран.”

Овако Милан Марковић, министар за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу и председник Координационог тела владе за југ Србије, коментарише најаву Албанаца у општинама Бујановац, Прешево и Медвеђа да ће бојкотовати попис.

Марковић додаје да су његово мишљење о политичким разлозима бојкота потврдили и недавни разговори и атмосфера у Бујановцу и Прешеву, када је – пошавши од тога да они треба да знају да бојкот наноси само штету процесу који треба да реши проблеме у ове две општине, а који је покренула влада Србије пре три године и који сада даје резултате – албанске лидере питао за разлог неизласка на попис.

Објашњавајући у интервјуу за „Политику” да Министарство на чијем је челу, нема улогу у попису, он каже да је Координационо тело за југ Србије, заједно са Републичким заводом за статистику, предузело одговарајуће мере да се, кад је реч о Албанцима, попис спроведе по највишим стандардима. „Добили смо уверавања Завода за статистику да су то највиши стандарди који постоје у упоредној пракси, да ће ти стандарди бити поштовани и да се ти стандарди једнако примењују на све националне мањине у Србији, те да не постоји ниједан технички разлог за бојкот пописа.”

Ако заиста дође до бојкота, да ли држава може нешто да уради у тој ситуацији?

Сам попис је нешто у шта ја као министар за људска и мањинска права нисам укључен. О томе нешто више може да каже директор Завода за статистику.

Кажете да је реч о политичкој одлуци Албанаца са југа да бојкотују попис. Поред тога што је реч о новом притиску на државу, та одлука ће послати и неповољну слику о држави…?

Сигурно да ово што се дешава никоме не иде у корист. Ми се трудимо, с једне стране да убедимо Албанце да изађу на попис, а с друге стране да објаснимо свима у међународној заједници да је тај бојкот нешто што нема везе са владом Републике Србије и са стандардима који се примењују на попису. Из саопштења ОЕБС-а јасно се види да Албанци за свој бојкот немају разумевање ни међународне заједнице.

Шта је то што сте конкретно урадили да би бојкот био осујећен?

Представници Координационог тела, заједно са директором Завода за статистику, били су на југу Србије и покушали да одговоре на сва спорна питања. Направљена је вишејезична збирка за припаднике свих националних мањина (а додатно су штампане за албански језик), направљено је методолошко упутство, затим, организационо упутство, водич за пописиваче. Дакле, у том техничком смислу смо покушали све, али одлука о бојкоту није везана за то, већ се очигледно родила ван Прешева и Бујановца.

Албанци нису изашли на попис ни 2002. године. Значи, држава је могла да претпостави да ће се ово опет догодити. Да ли је могла да учини нешто више?

Попис треба одвојити од проблема који постоје у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи. Ми тамо имамо проблема и у последње три године их решавамо. Решили смо проблеме везане за питања правосуђа, образовања, покренули смо и отворили одељење Правно-економског факултета у Медвеђи. Интезивно радимо са децом из албанске заједнице, стипендирамо сваке године око 200 деце. Успели смо да обезбедимо један број уџбеника за основну школу. Сад радимо на отварању одељења Економског факултета из Суботице у Бујановцу. Имамо стипендисте Албанце у Новом Саду и Београду. Финансирамо све могуће мултиетничке пројекте у области спорта, културе, образовања, учење српског језика, угрожених група, удружења деце са инвалидитетом. Просто, не постоји сегмент друштвеног живота у протекле три године у који није укључено Координационо тело. Формиран је Национални савет албанске националне мањине, успостављена је мултиетничка власт у Бујановцу. Огроман број пројеката је константно у току и за то смо добили апсолутну подршку оних који разумеју шта ми то радимо у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи. Али три године је мало да се реше проблеми који трају двадесет година и више. Али, у претходне три године ове владе урађено је више него претходних 17 година.

То онда значи да је одзив Албанаца на државне мере помоћи добар, а кад је у питању државна акција, као што је попис, није?

Они очигледно прихватају помоћ државе, раде са државом. Координационо тело има комуникацију са најмање хиљаду породица. Ми тамо имамо више разумевања од грађана него од албанских политичара. Они иду у бојкот: њихови пописивачи су у последњем моменту изашли из пописних комисија. Тако смо добили једну политичку акцију која је очигледно диригована из Приштине. То, дакле, нема много везе са оним што Координационо тело ради на простору Прешева, Бујановца и Медвеђе.

Било је и захтева Срба из Бујановца да се образује српска општина Бујановац?

То су поприлично неозбиљни захтеви и они не воде ничему.

Због чега?

Због тога што не видим шта би се добило тиме да почнемо да национално делимо све општине по Србији. Јер, ми имамо значајан број општина са мешовитим саставом и ако почнемо да повлачимо границе између грађана различите националности, бојим се да је то сигуран пут у нове невоље. Залажемо се за друштво у којем ће сви грађани бити равноправни и у којем ће моћи да остварују своја права и имају обавезе, а не да правимо друштво које ће бити подељено по националностима.

И Бошњаци, нарочито муфтија Муамер Зукорлић, жале се на права мањина. Тим поводом ви сте указали на то да они имају два министра у влади. Шта би та два министра требало да ураде?

Нисам ја тај који треба да даје савете министрима из Санџака. Знам да су они на политичкој сцени и у власти много дуже него ја, па вероватно боље познају ту ситуацију. Они, у крајњем случају, у највећој мери одређују ток политике владе Србије према Санџаку.

Летос сте изјавили да ће избори за Бошњачки национални савет бити „пре него што почне оштра зима у Санџаку”. Да ли сада можете да прецизирате када ће се то догодити?

Да, то је био план. Као што је познато, ти избори су отказани због недостатка воље и жеље да се изађе на изборе. Дакле, ти избори се очигледно неће одржати док се не стекну услови, који пре свега подразумевају да неко изађе на изборе. Чињеница је да је било неких грешака раније, али да се не враћамо у прошлост. Ситуација је таква каква јесте. Свако ту носи свој део одговорности за то што је то тако, а посебно они који не желе да учествују на изборима за формирање Националног савета.

Прошле недеље група амбасадора је била у Новом Пазару. Претходно је било најављено да ћете и ви с њима тамо ићи. Због чега нисте отишли?

Био је то четвртак, када се одржавала седница владе, а биле су важне одлуке на влади. Договорили смо се да им се придружи директор управе за људска и мањинска права и тако је и учињено. Амбасадори су тамо ишли у складу са својим послом.

-----------------------------------------------------------

Успешна обнова Краљева

Првог октобра истиче рок за обнову Краљева. Шта је урађено од новембра прошле године када се догодио земљотрес?

– Наш задатак је био да организујемо обнову кућа, зграда и станова, односно да помогнемо грађанима који су претрпели штету у том земљотресу, док су Министарство просвете и Министарство здравља преузели обавезу да санирају објекте из своје надлежности.

Обећали смо грађанима да ћемо до првог октобра решити изградњу свих нових кућа, и изградили смо 462 нове куће, као и да ћемо помоћи санацију тринаест-четрнаест хиљада оштећених кућа. Све смо поделили у шест категорија. Куће које смо изградили сврстали смо у шесту категорију. Четврта и пета категорија су оне које су имале такав обим оштећења да нису могле само да се поправе, већ је прво било неопходно да се уради пројекат санације, па тек после тога да се поправљају. Таквих кућа је 1500. Платили смо најпре израду пројеката и дали комплетан грађевински материјал. За 11.500 кућа чија су оштећења сврстана од прве до треће категорије, пружили смо помоћ за занатске радове и комплетан грађевински материјал, по спецификацији комисија које су утврђивале штету.

Обећали смо да ћемо конструктивно санирати 27 зграда. Списак смо проширили на 32 зграде. Радови су у завршној фази. Осим тога оштећено је осам и по хиљада станова. Сврстали смо их у четири категорије и дали одговарајућу помоћ, зависно од степена оштећења. За 50 зграда смо обезбедили новац кућним саветима за оправке које могу сами да обаве. То је, дакле, био веома, веома обиман посао у претходних једанаест месеци, који је, како ми се чини, доста добро завршен – истиче министар Марковић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.