Петак, 12.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Светски самит у Србији

Светски самит у Србији
Крста Пашковић Фото З. Анастасијевић

Србија ће 2009. године бити домаћин Светске конференције канала и унутрашњих пловних путева (WCC), одлучено је на недавно одржаној конференцији у Бетлехему, у Пенсилванији (САД). Овај значајни скуп требало би да буде одржан у последњој недељи августа или у првој недељи септембра 2009. године, а домаћини ће бити Београд, Нови Сад, Зрењанин и Кладово. Процене стручњака који су најзаслужнији за организацију овог важног догађаја у нас јесу – да би конференција могла бити веома важна за развој привреде у региону средњег Подунавља, уколико се искористи на прави начин.

Конференција ће окупити најважније стручњаке и пословне људе света који се баве развојем мреже канала и унутрашњих водних путева.

Организацију скупа Србија је добила неочекивано, а захваљујући залагању Ивана Дулића и фирме ЦМТ, која је сарађује са Крстом Пашковићем, наутичарем и аутором мастер плана "Пропелер Дунава". Наша земља је захваљујући овим људима представила богатство водених путева у сливу Дунава и система Дунав–Тиса–Дунав, као највеће у Европи и недовољно познате светској јавности, што је на крају и одлучило. У гласању смо претекли – Финску.

Пашковић истиче да је заслуге за добијање конференције имао и Дејвид Едврадс Меј, Енглез који годинама живи и ради у Француској.

– Веома је важно нагласити да смо ми прва земља која је после високоразвијених држава (САД, Канада, Француска, Белгија, Шведска и Велика Британија) добила организацију једног овако значајног скупа. Међутим, нашим скромним лобирањем, које траје још од момента када смо при Европском парламенту представили пројекат "Пропелер Дунава" који заправо представља средње Подунавље, остварен је значајан помак у представљању Србије – истакао је Пашковић. Очигледна је намера развијених земаља, које у наутичкој индустрији обрћу милијарде евра, да мрежу пловних путева прошире на средње Подунавље, па је конференција добра прилика за развој целог региона.

Према Пашковићевим речима, аргументи на основу којих је добијена организација овог скупа су значајни објекти у систему Дунав–Тиса–Дунав. У њих спадају преводница код Бечеја коју је пројектовао чувени Ајфелов биро, Стапарска преводница, позната по неколико векова старом млину у близини, затим Безданска преводница, где је први пут коришћен цемент у хидроградњи, као и хидроенергетски систем Кладово и Прахово. Осим тога, велики удео у добијању организације ове манифестације имају и археолошки локалитети Виминацијум, Лепенски вир и Винча, који би у будућности требало да постану магнет за туристе.

Пашковић каже да је веома важно да овим пројектом руководе и координирају искусни и стручни људи, како се оваква шанса не би упропастила.

– Ова конференција може да изазове ланчану реакцију, јер становници Подунавља имају шансу да направе добар посао. Формиран је Иницијативни одбор у који су позване фирме и појединци, односно донатори и спонзори, који ће допринети да природно богатство које имамо усмеримо на добробит нашег становништва. Такође, ово је добар повод да се историјски вредне локације, попут безданске, стапарске и Ајфелове преводнице, затим Виминацијума, Лепенског вира и Винче, до 2009. године припреме и уреде као специфичне туристичке дестинације. Овако припремљена и обрађена понуда требало би да има велике и далекосежне последице и за будуће генерације – нагласио је Пашковић изразивши очекивање да ће се у организацију конференције укључити и светске организације које се баве овом проблематиком.

Све у свему, пловни речни путеви у Србији, могли би у предстојећем периоду да постану један од најзначајнијих туристичких производа наше земље.

На скупу ће бити речи о обнови, проширивању и привођењу намени постојећих канала и осталих водених путева, а једна од најважнијих тема биће развој мале привреде у наутичком туризму, који је један од најпрофитабилнијих видова туризма. Осим тога, разматраће се и просторно уређење приобаља и инфраструктуре, као и потенцијали за гринфилд инвестиције.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.