Заоштрава се протест на Волстриту

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Њујоршка полиција ухапсила је у суботу увече око 700 учесника протестног марша којег је организовао штаб акције ”Окупација Волстрита”, покренуте још 17. септембра као протест против неједнакости у економском систему Америке.

Образложење полиције за овај корак је да протестни марш преко моста изнад Источне реке– виталне везе између Менхетна и Бруклина (саграђеног иначе још 1883.) – није био званично ни пријављен ни одобрен. Ухапшенима су, у недостатку толиког броја лисица, руке на леђима везиване затезним везицама од пластике.

Из штаба протеста је саопштено да их је ”полиција преварила” и намамила у своју замку. Наводно их је ”обезбеђивала” док колона није крочила на мост, а онда је почело хапшење.

По другој верзији, акција органа реда је испровоцирана јер се део од око хиљаду и по учесника протестног марша није придржавао првобитног плана по коме је на други страну реке требало да се стигне пешачком стазом, која иде по средини моста и која је на већој висини од коловоза. Они који су кренили туда, нису ометани.

Ова врста неспоразума са њујоршком полицијом траје од почетка протеста, јер је у неколико случајева употребила прекомерну силу или неадекватно реаговала, што је штаб протеста искористио за регрутовање нових следбеника. Један од таквих инцидената је и употреба ”бибер спреја”, хемикалије која изазива привремено слепило, намењене иначе полицијском растурању насилних демонстрација.

„Окупација Волстрита” је у почетку схваћена као шала, акција је имала више страног него домаћег публицитета, али после најновијег инцидента свакако добија на озбиљности, поготово после покретања сличних протестних ”окупација” у Вашингтону (у једном малом парку недалеко од Беле куће), Чикагу, Бостону, Сан Франциску и Лос Анђелесу.

Реч је пре свега о акцији младих људи који на овај начин изражавају своје незадовољство и фрустрације системом у којем се економске неједнакости стално повећавају, а политичке институције, Конгрес пре свих,се све више показује неадекватним ситуацији, корумпираним (кроз систем лобирања који законе подешава ”специјалним интересима” великих корпорација) и блокираним.

Покрет међутим нема јасно формулисане захтеве, нити препознатљиво вођство. Добио је додуше подршку неких истакнутих лево оријентисаних интелектуалаца, попут Ноама Чомског иМајкла Мура, а солидарност са ”окупацијом” исказују и синдикати просветних и транспортних радника.

Већина ”окупатора” су млади у својим двадесетим годинама, премда има и старијих, студенти, незапослени и наравно, већ искусни анархисти.

Језгро протеста се утврдило у Зукоти парку, недалеко од ”нулте тачке”, места где су некада биле куле Светског трговинског центра, у средишту финансијског дискрикта Њујорка. Тамо стално борави група од око 300 људи, која за поједине акције мобилише и по неколико хиљада истомишљеника.

Многи су овде склони овај протест виде као америчку верзију ”Арапског пролећа”. Међу њима је и угледни колумниста ”Њујорк тајмса” Николас Кристоф, кога ”Окупација Волстрита” подсећа на почетак окупљања младих Египћана на каирском тргу Тахрир, који ће потом постати симбол револуције која је са власти свргла Хосни Мубарака. Сличност је и у коришћењу Твитера и других интернет друштвених мрежа за ширење идеја и мобилизацију.

Волстрит је на мети као средиште и главни симбол похлепног капитализма, јер велике тамошње банке и њихови менаџери и у кризи профитирају, док је велики број припадника америчке средње класе остао без кућа, станова и радних места.

Банкарски систем је, према објашњењу једног учесника протеста, ”ризик учинио заједничким, а профит само њиховим”.