Банкама дража држава од привреде

Није новост да привредници, мало-мало, па закукају пред зградом Народне банке Србије тражећи од гувернера да олабави монетарне стеге, како би могли од банака да добију јефтиније кредите. Оно што је новина јесте то да су се захтевима пословне заједнице за смањење обавезних резерви однедавно придружили и поједини државни званичници. Истини за вољу, они засад долазе само из једне странке – Уједињених региона Србије, чији је „шеф” некада био и гувернер НБС.

Тако је, на пример, Небојша Ћирић, министар економије, наводећи како су акутни проблеми привреде незапосленост и неликвидност, додао да је предложио да централна банка смањи стопу обавезне резерве и тако ослобођена средства „упумпа” у привреду. Исти захтев је испоставила и Верица Калановић, потпредседница владе. То је, уједно и једна од мера коју је предложила влади као би спречила да се други талас кризе прелије у Србију.

Чини се, ипак, да у НБС немају разумевања за тако нешто. Разлог је врло једноставан, а недавно га је пренео гувернер Дејан Шошкић. „НБС не жели да подстиче финансирање које ствара валутне ризике и које кориснике кредита може да доведе у озбиљне проблеме”, објашњава.

Он подсећа да је на дугорочне зајмове као и на динарске кредите обавезна резерва смањена. По новим прописима, обавезна резерва на дугорочне кредите у еврима износи 25 одсто, што значи да банке на 100 динара које пласирају привреди 25 морају да оставе на чување у НБС. Додатни разлог за гувернерову опрезност јесте и то што је удео проблематичних зајмова достигао 18,4 одсто. Са враћањем дугова највише касне привредници, па тако, према подацима НБС, сваки пети на време не враћа зајам банци.

Да је, ипак, могуће без нагомилавања валутних ризика новац из обавезних резерви прелити у привреду сматра Горан Николић, сарадник Центра за нову политику. На питање шта ће бити гарант да ће ослобођени новац банке, које радије послују са државом, пласирати привреди, Николић одговара:

– Народна банка има механизме контроле којима може да испрати да ли тај новац одлази привреди. Банкари ће имати интерес да ослобођени новац понуде привредницима по повољнијим каматним стопама од тржишних, јер та средства иначе леже код Народне банке и на њима не могу да зарађују. Тако да им се то свакако исплати – објашњава Николић.

Са друге стране, у нестабилним временима опоравак привреде држава мора да подстиче, а у буџету за то сада нема пара, сматра наш саговорник. „Ослобађање новца из обавезних резерви једини је начин да се не наруше фискална правила, а да се помогне привреда”, сматра Николић. Оно што га више брине јесте то да ли привредници имају пројеката које ће банке моћи да подрже. Са друге стране, огроман број предузећа уопште више није кредитно способан. Зато би, сматра Николић, требало и о томе водити рачуна.

Његов колега, Иван Николић, сарадник Економског института, уопште не мисли тако. Основи разлог због ког је против смањења обавезних резерви јесте зато што би се на тај начин отворио простор да се банкарски сектор, који је једини стабилан, изложио ризицима. Николић подсећа и на то да наша историја показује да државни новац који се усмеравао ка привреди није увек најпаметније потрошен. Напротив. Такође, проблем је и то што банке радије послују са државом, која због потребе да закрпи рупу у буџету државне записе нуди по атрактивним каматним стопама.

Подаци Министарства финансија показују да су краткорочне државне хартије од вредности прилично атрактивне за инвеститоре, а то су углавом банке. Тако је, рецимо, на последњој аукцији тромесечних државних дужничких папира продато 100 одсто емисије.  

Што се Топлице Спасојевића, првог човека ИТМ-а тиче – дилеме нема. Наша централна банка требало би да препише рецепт суседне Хрватске. Тамошња монетарна институција је смањењем обавезне резерве ослободила 800 милиона евра.

– Постоје механизми којима НБС може да контролише на који начин банке пласирају ослобођена средства. У Хрватској су оним банкама које новац нису пласирале привреди обавезне резерве повећане, па су на тај начин кажњене. Ја разумем гувернера, и он има своје разлоге, јер не жели да се нестабилност из реалног сектора прелије на финансијски. Међутим, ми смо сви у истом чамцу и на неки начин се и о томе мора водити рачуна – каже Спасојевић.

----------------------------------------------

Пара има, нема поузданих клијената

Оливер Регл, председник Извршног одбора Рајфајзен банке, међутим, каже да није реч о томе да банке немају пара, већ је слаба кредитна способност домаће привреде.

– Кредитирање не ограничава недостатак капитала, него неликвидност. У прилог томе говори и податак да је стопа проблематичних зајмова према привреди достигла 22 одсто, што је много – каже Регл и додаје да то не значи да су банке претерано опрезне, неко су чак у неким случајевима ишле и преко дозвољених граница.

И док гувернер саветује привреднике да се задужују у динарима, они му одговарају да је такав кредит врло скуп. Бојан Радун, извршни директор „Нектара”, каже да монетарна политика Народне банке не може да утиче на подстицање инвестиција.

– На нас се више одражава политика коју води Европска централна банка – нашалио се Радун поводом еврозависности домаће привреде.

Да су камате на динарске кредите високе сматра и Зоран Дракулић, извршни директор „Ист поинта”. Додаје да референтна каматна стопа централне банке мора бити нижа, јер се свуда у свету обарају камате да би се подстакао раст привреде.