Генерал из Книна

Годину дана је у врху Генералштаба. Прво као заменик начелника, а од отцепљења Црне Горе заступник, или једноставније вршилац дужности. Од пре неколико дана и начелник, одлуком председника Тадића, уз то и ванредно унапређен у чин генерал-потпуковника.
Као шеф Генералштаба и у в. д. стању показао се врло енергичан и са јасним идејама којим правцем реформе треба да иду. То му је донело уважавање и код домаћих, али и страних политичара, јер се залаже  за професионализацију војске до 2010. године, веће плате за официре и улазак у "Партнерство за мир", што се ових дана и десило, али и даљу војну интеграцију са суседима у региону, европским земљама и САД.

Страни војни аналитичари примећују да је Војска постала институција која се најбрже реформише у Србији, упркос терету који вуче из претходних деценија . Генерал Понош је уверен да је Војска  у овом тренутку добар међународни бренд.

"Међутим, и политичари би могли да храбрије прихвате Војску као алат спољне политике у савременим међународним односима", каже Понош.

Здравко Понош је рођен је 3. новембра 1962. године у Книну. Загребачки је питомац, школован je тамошњој Војно-техничкој академији. Униформу је обукао са 14 и по година. У Београду, на Електротехничком факултету, магистрирао је на тему "ГПС глобални навигациони системи".

Прошле године је посетио Книн где има породичну кућу у којој је одрастао. Из Книна је отишао после основне школе, а са пријатељима из детињства и бившим комшијама се повремено виђа у Београду. У средњошколским и студентским данима осамдесетих у загребачком клубу "Кулушић" слушао је "Азру", "Прљаво казалиште", "Хаустор". Каже да и даље воли исту музику, а хобији су му још и историја, фудбал и цртани филмови. Нарочито " Симпсонови". Од његовог доласка  на чекању на телефонима у Генералштабу слуша се инструментална верзија песме "Још увек нисам нашао оно што тражим" групе "Ју Ту".

Каријеру је почео као командир у јединицама за електронско извиђање и противелектронска дејства. Радио је у Управи за Електронско извиђање и противелектронска дејства Генералштаба,  у Управи за међународну војну сарадњу  Министарство одбране где је био и начелник.

Прошао је генералштабно усавршавање и Краљевски колеџ за обрамбене студије у Лондону, курс за више извршиоце у европском центру за студије сигурности "Џорџ Маршал" у Немачкој и курс европске безбедности у женевском центру за безбедносну  политику. Има положен НАТО СТАНАГ 6001.

Након студија на Краљевском колеџу у Лондону, његов рад "Приватне војне компаније", објављен је и награђен као један од најбољих радова (у генерацији је било 84 полазника из целог света).

Током лондонских студија  летео је као копилот на британском школском авиону.

Обављао је и дужност председавајућег Мултинационалне саветодавне групе Регионалног центра за контролу наоружања. Формирао је прву канцеларију у Министарству одбране за сарадњу са НАТО која је прерасла у Одељење за сарадњу са НАТО. Тада, 2003. године, то је било Одељење за интеграције тада "најмлађе" одељење у Министарству одбране, према годинама запослених.

Још два пута је ванредно унапређиван: 2000. у чин пуковника и прошле године у чин генерала.

Оно што му је код неких предност код других му је мана. Па на примедбе да је превише прозападно оријентисан и да се превише ослања на стране кадрове каже да је добро да амерички и други генерали долазе у Београду.  Јер деведесетих су формирали ставове о српској војсци боравећи у руралним ратним подручјима. "Сада кад дођу у Београд и виде Војну академију, ВМА, жене овог града, отићи ће као наши амбасадори." 

Каже да НАТО нико никада није тражио да наша војска буде мања. "Ако ми желимо да имамо сто хиљада војника нико ту не прави проблем. Оно што је важно је  да та војска може да функционише заједно са другим војскама, да је у стању да говори истим језиком и да има исте процедуре"

Генерал Понош  живи са супругом Зденком. Говори енглески и руски.