Набавке јавне, а унапред договорене

Најчешћи начин незаконитог поступања у јавним набавкама са којим смо се током ревизије суочавали је неоправдана, тј. неоснована примена преговарачког поступка. При оваквом поступку не објављују се јавни позиви за прикупљање понуда и онемогућава се учешће већег броја понуђача током јавне набавке. Тиме се нарушава начело једнакости понуђача и обезбеђивања конкуренције, и тако се доводе у питање основне одредбе Закона о јавним набавкама.

Констатоване су и неправилности у примени дела закона који се односи на утврђивање процењене вредности и на набавке чија је реализација уговорена на период дужи од једне буџетске године. Ове одредбе би у поступку измена закона требало прецизирати.

Уочили смо и неправилности у примени одредаба Закона о јавним набавкама у делу који се односи на набавке мале вредности, и то тако што се велике набавке реализују у више јавних набавки мале вредности. На тај начин сеизбегава јавно оглашавање набавки, јер оглашавање је обавезно за велике набавке.

Контролајавнихнабавкијевеомасложенпроцес. Ипак, она је од великог значаја јер се правовременим откривањем неправилности доприноси борби против корупције. Међутим, да би се корупција у овој области смањила потребно је променити процедуру, а пре свега централизовати јавне набавке за државне органе. На пример, то се односи на набавке папира, тонера и другог канцеларијског материјала.

Посебан вид малверзација и најдрастичнији пример извора корупције у јавним набавкама је намештање тендера пре него што се он и објави. Дешава се да најнижа понуда на тендеру, а посебно у области извођења радова, током реализације постане неколико пута већа. Уговори се мењају анексима, а већина послова добија се у директним преговорима. Овај вид корупције је карактеристичан и за друге земље у транзицији. Намештање тендера би бар делимично могло да се избегне тако што би се одређене набавке за државне органе обављале централизовано, а тај посао би требало да раде они који су добро плаћени и који могу да контролишу како се процедуре спроводе.

Приликом контроле јавних набавки Државна ревизорска институција није се бавила ревизијом сврсисходности пословања субјекта, односно није испитивала да ли је субјект ревизије употребио средства у складу са начелима економије – ефикасности и ефективности, као и да ли су та средства потрошена у складу са планираним циљевима. Државни ревизори су проверавали правилности, односно регуларност пословања одређених министарстава, јединица локалне власти и јавних предузећа, а у оквиру њих и законитости процедура јавних набавки. Са ревизијом сврсисходности требало би да почнемо током 2013. године.

*Председник Државне ревизорске институције