Nabavke javne, a unapred dogovorene

Najčešći način nezakonitog postupanja u javnim nabavkama sa kojim smo se tokom revizije suočavali je neopravdana, tj. neosnovana primena pregovaračkog postupka. Pri ovakvom postupku ne objavljuju se javni pozivi za prikupljanje ponuda i onemogućava se učešće većeg broja ponuđača tokom javne nabavke. Time se narušava načelo jednakosti ponuđača i obezbeđivanja konkurencije, i tako se dovode u pitanje osnovne odredbe Zakona o javnim nabavkama.

Konstatovane su i nepravilnosti u primeni dela zakona koji se odnosi na utvrđivanje procenjene vrednosti i na nabavke čija je realizacija ugovorena na period duži od jedne budžetske godine. Ove odredbe bi u postupku izmena zakona trebalo precizirati.

Uočili smo i nepravilnosti u primeni odredaba Zakona o javnim nabavkama u delu koji se odnosi na nabavke male vrednosti, i to tako što se velike nabavke realizuju u više javnih nabavki male vrednosti. Na taj način seizbegava javno oglašavanje nabavki, jer oglašavanje je obavezno za velike nabavke.

Kontrolajavnihnabavkijeveomasloženproces. Ipak, ona je od velikog značaja jer se pravovremenim otkrivanjem nepravilnosti doprinosi borbi protiv korupcije. Međutim, da bi se korupcija u ovoj oblasti smanjila potrebno je promeniti proceduru, a pre svega centralizovati javne nabavke za državne organe. Na primer, to se odnosi na nabavke papira, tonera i drugog kancelarijskog materijala.

Poseban vid malverzacija i najdrastičniji primer izvora korupcije u javnim nabavkama je nameštanje tendera pre nego što se on i objavi. Dešava se da najniža ponuda na tenderu, a posebno u oblasti izvođenja radova, tokom realizacije postane nekoliko puta veća. Ugovori se menjaju aneksima, a većina poslova dobija se u direktnim pregovorima. Ovaj vid korupcije je karakterističan i za druge zemlje u tranziciji. Nameštanje tendera bi bar delimično moglo da se izbegne tako što bi se određene nabavke za državne organe obavljale centralizovano, a taj posao bi trebalo da rade oni koji su dobro plaćeni i koji mogu da kontrolišu kako se procedure sprovode.

Prilikom kontrole javnih nabavki Državna revizorska institucija nije se bavila revizijom svrsishodnosti poslovanja subjekta, odnosno nije ispitivala da li je subjekt revizije upotrebio sredstva u skladu sa načelima ekonomije – efikasnosti i efektivnosti, kao i da li su ta sredstva potrošena u skladu sa planiranim ciljevima. Državni revizori su proveravali pravilnosti, odnosno regularnost poslovanja određenih ministarstava, jedinica lokalne vlasti i javnih preduzeća, a u okviru njih i zakonitosti procedura javnih nabavki. Sa revizijom svrsishodnosti trebalo bi da počnemo tokom 2013. godine.

*Predsednik Državne revizorske institucije