Закон штити злочинце

Од нашег сталног дописника

Загреб – Док се чека заказивање расправе у Хрватском сабору о владином предлогу закона којим би се поништили правни акти СФРЈ, ЈНА и Републике Србије који се односе на протекли рат у Хрватској, све је више негативних мишљења о тој иницијативи. Угледне невладине организације из Загреба – Грађански одбор за људска права и Центар за суочавање с прошлошћу Документа – објавили су заједничку изјаву у којој указују да „постоје озбиљне начелне замерке доношењу предложеног закона”.

Најављени закон, сматрају они, неће пружити ни заштиту ни сигурност хрватским грађанима који се неоправдано појављују у спорним оптужницама, већ „једино кога ће заштитити јесу прави кривци за злочине, који данас живе у Србији или Хрватској и којима би овај закон значајно повећао изгледе да никада за почињене злочине не одговарају”.

Најбољи начин да се основаност тих оптужница установи – сматрају у овим организацијама – јесте да оне буду што пре преузете од хрватског правосуђа, савесно прегледане и да их онда државно тужилаштво одбаци с правно утемељеним образложењем или, ако се нађе да су се злочини догодили, подигне оптужницу против одговорних на које истрага спроведена у Хрватској укаже.

Предлог хрватске владе да се донесе спорни закон дошао је као непосредни одговор на пристигле оптужнице из Србије против Шекса, Векића, Главаша, Мерчепа и још 40 припадника хрватских оружаних снага због убиства 19 српских цивила пре интервенције ЈНА у Вуковару 1991. године.

Занимљиво је да се о предложеном закону негативно изјаснила и десничарска Хрватска странка права, чији председник Данијел Срб каже да је ту „реч о политичком маркетингу и одлуци коју је влада ХДЗ-а донела два месеца пре избора настојећи остварити утисак да јој је стало до бранитеља, а сам закон нема никаквог правног учинка”. Међутим, и поред тога, како је потврдио, ХСП ће у Сабору ипак гласати за његово доношење.

Заступница Хрватске народне странке у Сабору и кандидат опозиционе коалиције са СДП-ом на челу за будућу министарку иностраних послова Весна Пусић сматра да је владин предлог „штетан или ирелевантан”.

„Ако се покушавају дерогирати и ништавним прогласити ионако неважеће оптужнице бивше ЈНА, онда говоримо о ирелевантности, али ако се жели одбити цивилизирана сарадњу између правосуђа двеју земаља, која је на добром путу, и то да се ухвати који бод на рачун јадних људи, онда говоримо о штетности”, каже Весна Пусић и упозорава да се у том случају „дугорочно доводи у питање њихова сигурност”.

Р. Арсенић