Степанов јунак Трабзона

Наде Трабзона, јединог клуба члана турске "велике четворке" који није из Истанбула, да после 23 године може да врати титулу на севернији део обале Црног мора распршиле су се много пре краја првог дела шампионата.

Изабраници Зије Дојана, коме се тренерска фотеља жестоко љуља, су добро почели сезону. Национални шампионат Трабзон је почео минималним неуспесима на страни (Кајзери 1:0 и Газијантеп 2:1) и ремијем код куће с Манисом (1:1).Незадовољство навијача шестоструког државног првака утихнуло је тријумфима у дербијима против Бешикташа 3:2 у Истанбулу и Галатасараја на свом "Авни Акер" 3:1. У оба меча са члановима "велике четворке" блистао је српски репрезентативац Милан Степанов.

– Проглашен сам за најбољег играча на обе утакмице. "Галату" смо победили први пут после десет година, Сви су били одушевљени и ми на терену и руководство клуба и навијачи, – прича млади интернационалац, који ће 2. априла напунити 24. године.

Када су помислили да је најзад кренуло и да ће наставити са успесима, уследио је страховит пад и суноврат у доњи део табеле. Од 10. до 16. кола, уз мршав реми без голова код куће са Анталијом, нанизане су две мини-серије од по три узастопна пораза. Полусезона је завршена на 13. месту са само 19 бодова, чак 18 мање од лидера Фенербахчеа. На питање да нису превише "полетели" победама над великим ривалима, Степанов искрено одговара:

– Нисмо. Наставили смо са заиста одличним радом на тренинзима. Било је мотива напретек, а ипак је уследио необјашњив пад. Нисмо имали ни среће. Три пута смо губили утакмице у последњим тренуцима надокнаде времена. Против Анталије нам је арбитар поништио два гола. Свакако да је уследио и пад на психолошком плану, па је све пошло низбрдо вртоглавом брзином. Срећом, такмичење смо завршили победом код куће против Анкаре 3:0 и прекинули црну серију.

И поред резултата слабијих од очекиваних стижу похвале:

– Полусезону сам одиграо добро. Проглашен сам најбољим играчем клуба и од челника, тренера и новинара, иако је ово једна од најслабијих сезона Трабзона, – каже Степанов.

Дакле, није све ни тако црно. Изузев истанбулске тројке Фенербахче, Галатасарај и Бешикташа, екипе су изједначене. Упитан може ли Трабзон упркос слабој јесени да се нада успешном крају такмичења и борби за пласман који води у Куп Уефе, наш репрезентативац са оптимизмом изјављује:

– Наравно да може. Довољно је да "вежеш" две-три победе и већ си у врху и супротно с поразима у низу си на дну. Уверен сам да ће на пролеће бити неупоредиво боље и да ћемо сезону завршити тамо где нам је и место.

Година на измаку била је веома успешна за Степанова. У јануару је дрес новосадске Војводине заменио црвено-плавим клуба из лучког града на обали Црног мора. Већ после пар месеци скренуо је пажњу играма на Европском првенству младих селекција у Португалији, на коме је изабран у идеални тим шампионата. Летос је уследио и позив Хавијера Клементеа у најбољу репрезентацију Србије, у којој је на четири утакмице оставио веома повољан утисак. Ето, ни јесен није била лоша. Био је незамењив. Одиграо је 16 првенствених сусрета (1.440 минута), постигао један погодак и зарадио пет жутих картона. Зато следи и неизбежно питање има ли понуда већих европских клубова, поготово ако се зна да је летос и славни Челзи био заинтересован:

– Понуда има доста, међутим о томе одлучује искључиво руководство Трабзона. Уговор ме обавезује до 31. маја 2010, али никада се не зна. У случају оне праве свашта је могуће, – завршио је Степанов.

Времена за одмор нема превише. Турски шампионат се наставља 21. јануара, па припреме почињу већ 25. децембра:

– Долазим кући. Радујем се што ћу с репрезентацијом у Баскију, а затим следи повратак у Анталију, где ћемо се припремати и дочекати Нову годину.

--------------------------------------------------------------------------

Љубимац навијача

Турци су познати по фудбалском фанатизму. Навијачи сигурно нису мирно посматрали и били равнодушни на дуги неуспешни низ.

– Наравно, протести су били веома бурни, бучни и жестоки. На удару су били и управа и играчи. Било је веома непријатно и напето, – објашњава српски репрезентативац.

Ипак, нису сви имали проблема:

– Мене су награђивали аплаузима. Навијачи су у Турској веома битни. Они воле када играч оставља срце на терену и у сваком мечу пружам максимум. Мораш увек да се доказујеш. Зато могу и да одиграм лоше, али публика изузетно поштује жељу и труд да увек дам све од себе. Једноставно, "гинем" и зато ме цене.