Зачарани грчки круг

Од нашег дописника

Атина – Инспектори ММФ-а, ЕУ и Централне европске банке вероватно ће предложити активирање виталне транше помоћи Грчкој, али Атина прво мора да учини више како би међународне кредиторе уверила да може да спроведе реформе – у тешким временима када је земља поново паралисана генералним штрајком.

Без ове помоћи од осам милијарди евра, Атина би већ почетком наредног месеца могла да остане без готовине неопходне за исплату плата и пензија, што би водило банкроту који би зону евра увео у још дубљу кризу.

Проблем је што се Грци не мире са оштрим мерама штедње коју очекују међународни кредитори, па је земља јуче поново била у општој блокади, док је на атинском тргу Синтагма дошло до сукоба демонстраната и полиције.

Ваздушни простор је затворен за авио-саобраћај,нема јавног превоза,не раде судови, затворени су музеји и археолошка налазишта, државни радио и ТВ не емитују вести.

У протестним маршевима су десетине хиљада радника запослених у јавном и приватном сектору,особље болница, адвокати, докери, студенти, пензионери и новинари.

Грци упозоравају владу да су грађани, како кажу организатори из два највећа радничка синдиката, доведени на руб сиромаштва.Смањивање плата у државном сектору и за 60 одсто,нивелисање личних доходака и пензија, програм отпуштања десетине хиљада људи,нови порези и поскупљења,све је то само део мера штедње на које је влада пристала под притиском европских кредитора. Такво чињенично стање Грци не желе да прихвате.

Без обзиру на растући степен незадовољства нације, влада Јоргоса Папандреуа нема маневарски простор и мора да спроводи обећане реформе.„Тројка” је још једну финансијску инспекцију завршила са сазнањем да се нови пројект грчког буџета опет не уклапа у раније зацртани план. Додатни притисак на Атину да још више штеди кредитори врше кроз ново одлагање датума исплате насушно потребне рате кредита тврдећи да у земљи има још довољно новца да се уместо до половине овог месеца преживи до средине новембра.

Министар финансија Евангелос Венизелос поручује берзанским спекулантима да Грчка неће банкротирати и да има новца до средине новембра. Он сународнике разуверава да би могле бити уведене нове мере штедње:

„Све док постоји сарадња грађана, механизам може да функционише!“Дакле, држава ће наћи средства да исплати и новембарске плате и пензије, али је неопходно да сви испуњавају своје обавезе, прецизније, да плате порез.

Међутим, чињеница је да је Венизелос јавно признао да у наредне три годинеГрчка неће бити способна да оствари жељено смањење дефицита буџета и да је већ сада јасно да ће јавни дуг порасти на 172,7 одсто БНП-а, да ће без посла бити 16,4 одсто, што је враћање на стање од пре неколико деценија.

Према подацима националне статистичке службе, привреда је успорена и нема рецепта како је извући и покренути. Већ трећу годину заредом производња хране је у паду.

Грке поред пореза на некретнине, који треба намирити до краја године, свакодневно сачекују нова поскупљења.Тако ће струја за домаћинства порасти за 30 одсто, док је поскупљење лож-уља још увек неизвесно.

„Не можемо мирно да седимо и гледамо како се уводе нове антинародне мере, а пројект новог буџета јасно указује да ће их бити“, каже Илијас Илијупулос, генерални секретар Синдиката радника државног сектора, који је један од организатора јучерашњег 24-часовног штрајка.

„Не можемо да се помиримо са чињеницом да ће се до краја године 30.000 радника наћиу ’резерви’ на годину дана и са 60 одсто плате.Јасно је да ће сви они на крају добити отказ.Зато смо на улицама да покажемо влади колико смо узнемирени и забринути за судбину радника.”

Један од повода штрајка јесте и захтев „тројке” да се укине раније потписан национални колективни уговор, што би дало простора да се минимални лични доходак снизи испод загарантованих 750 евра.

Министар рада је одбио да да конкретан одговор правдајући се да би таква одлука била равна бомби јер би изазвала неконтролисано национално незадовољство.