Шта су циљеви ОВС-а?

Када провокативна окупљања почну да добијају снагу и запремину, шаблони око процене броја учесника се понављају било где на планети. Тако је и са масом која је прексиноћ, јуче ујутро по европском времену, протестовала на Волстриту.

Њујоршки плавци саопштавају да их је било 5.000, синдикати који су се придружили покрету „Окупирај Волстрит” (ОВС) процењују да је маса незадовољника била бар десетоструко већа, док „окупатори” на свом сајту тврде да их се скупило најмање 80.000.

Чак и да је истина негде на средини, несумњиво је да је овај покрет – настао од неколико десетина кампера који су, сазвани преко Интернета одлучили да логорују од 17. септембра у епицентру светске финансијске моћи – за непуне три недеље нарастао у најмасовније америчке демонстрације још од хипи мировних покрета у доба вијетнамског рата.

Протести су се проширили на Лос Анђелес, Балтимор, Филаделфију, Сент Луис, Вашингтон, колевку хипи покрета Сан Франциско, Денвер, Чикаго, Бостон, Сијетл, дуж источне и западне обале и у појединим централним градовима, а касније у току месеца планирали су „окупације у Канади”.

Шта се може очекивати даље, питају се и они који су у први мах одбацили сваку могућност да се било шта изроди из неозбиљног камповања у парку Слобода. Није само парк Зукоти вратио своје старо име, већ су на том месту које су „окупатори ослободили” почели  да се окупљају многи незадовољници из ширих друштвених слојева:

станари њујоршке Кинеске четврти, синдикат транспортних радника, студенти појединих америчких универзитета (одазвали су се позиву и отпочели бојкот наставе), поштари, несрећни због укидања поштанских испостава.

Овај покрет никад се није ослањао на марку и писмо већ на ајфон и твитер, и зато је његово ширење неограничено. Без обзира на то да ли на Волстриту има стотину или хиљаду протестаната, њихова порука обилази Америку, па и планету.

Многи су били у заблуди кад су тврдили да је покрет без јасних циљева и организационе структуре осуђен на муњевиту пропаст.

Људима је доста декларативних циљева и организација и баш зато су прихватили спонтану разноврсност ових окупљања која се ипак врте око исте осовине: „Тахрир је био против диктатора, а и Америка га има – то је Волстрит”, гласи једна од парола која подсећа на чувени каирски трг и веома је разумљива Американцима.

Америчко друштво већ неко време дебатује због очигледне неправде која је нанета обичним грађанима: банке су спасене милијардама долара, директори су однели милионске бонусе, а људима који не могу да плате рату кредита за стан или студије одузима се кров над главом, или право да наставе школовање.

По канадском интернет медију и часопису „Адбастер”, који се сматра иницијатором овог протеста, први захтев је био да се у Вашингтону „оформи председничка комисија којој би циљ био да оконча пресудни утицај новца на амерички конгрес”.

Филмски редитељ Мајкл Мур то је дефинисао као протест против „екстремног утицаја великог бизниса и најбогатијих Американаца на законе и политику земље”, док је професор Ноам Чомски само констатовао да је часно борити се против једнопартијске владавине „бизнис странке”.

Од пре неколико дана ОВС има и свој дневни лист. Уместо „Волстрит џорнала”, који је откупио милијардер Руперт Мардок, што је у складу са власником допринело да уређивачка политика погодује медијској промоцији финансијских шпекуланата, у парк Слобода у папирнатом издању стиже сваког дана свежи „Окупирај Волстрит џорнал”.

Поједини конгресмени демократа, свесни атрактивности разбарушеног окупљања, подржали су ОВС, а заузврат очекују да ови пред изборе пруже своју нарастајућу снагу демократском председнику Бараку Обами.

Многи међутим не очекују да ОВС буде користан ниједном од два блока. У политичким и финансијским структурама се страхује да ће ОВС ослабити организовани естаблишмент баш зато што се није отргао од диктата Волстрита.