Мићуновић предложио статусну конференцију о Косову

СТРАЗБУР – Шеф делегације Србије у Парламентарној скупштини Савета Европе (ПС СЕ) Драгољуб Мићуновић је у Стразбуру предложио да се под покровитељством УН и сагласно резолуцији 1244 СБУН, сазове конференција о решавању статуса Косова, укључујући севера Косова, чији би кључни чиниоци били Србија, власти у Приштини и Европска унија (ЕУ) и мисија Еулекс.

Мићуновић је то рекао у расправи у ПС СЕ која је усвојила резолуцију стању на Западном Балкану.

Резолуција позива становнике севера Косова на уздржаност и сарадњу са Кфором и Еулексом и тражи хитну и објективну истрагу инцидента на административном прелазу Јариње.

У резолуцији, чији је предлог сачинио председник Политичког одбора ПС СЕ Бјерн вон Сидов, Београд и Приштина се позивају да наставе дијалог и пронађу мирно решење за север Косова како не би остао „црна рупа” на Западном Балкану и изван контроле обе стране.

Мићуновић је агенцији Бета рекао да би на таквој конференцији о решавању статусних питања Косова требало потом тражити и практична решења да би се изашло из сталне кризе.

Ту би морале да буду заступљене и чланице ЕУ које нису, исто као и оне које јесу, признале једнострано проглашену независност Косова, Кфор и Еулекс, а главни ауторитет би био Савет безбедности УН.

Уз статусна решења за Косово и север Косова тако би се онда дошло и до решења за локалне аутономије и друга питања.

Тиме се дошло до једног плана иза кога би била међународна заједница, уместо садашњих сталних криза и „свршених чинова”, објаснио је Мићуновић, рекавши да би подстицај некако требало да дође из ЕУ.

Хитна расправу о политичкој ситуацији на Балкану одржана је на основу извештаја Вон Сидова о развоју ситуације на северу Косова и у БиХ, као и о недавним догађајима у Албанији, где је приведена крају дуготрајна политичка криза.

У резолуцији је оцењено да насилни сукоби на северу Косова на административним прелазима са Србијом блокирају напредак у дијалогу Приштине и Београда, уз посредовање ЕУ.

Изражено је дубоко жаљење због „најновијег насиља у које су били укључени припадници Кфора” и захтева „хитна и објективна истрага инцидента на административном прелазу Јариње” када је „из ватреног оружја рањено шест особа”.

ПС СЕ позива „народ северног Косова да делује уздржано и да сарађује без одлагања и на конструктиван начин са Кфором и Еулексом”, а власти у Приштини да „позитивно одговоре” на сваку легитимну забринутост мањина у региону.

Власти у Београду и Приштини позивају се да „наставе дијалог уз посредовање ЕУ о свим отвореним питањима у духу сарадње и помирења, укључујући ситуацију на северу Косова”.

„Све мора бити учињено да се обезбеди да север Косова не остане црна рупа на Западном Балкану изван контроле власти и Приштине и Београда”, додаје се у тексту резолуције.

Земље чланице СЕ позивају се да захтевају од власти Београда и Приштине да траже мирно решење питања северног Косова, а Комитет министара СЕ да размотри слање мисије у регион у циљу интензивирања дијалога и превазилажења тензија.

„Приоритети регионалних и међународних чинилаца у региону морају остати безбедност, стабилност, поштовање људских права и интегритет међународно признатих граница и на Косову и у региону”, додаје се у том тексту.

Кад је реч о БиХ, указује се на све негативне последице тога што није формиран Савет министара и изражава жаљење што нису спроведене неопходне реформе за припрему БиХ за прикључење ЕУ.

Политички лидери се позивају да без одлагања нађу решење за политички ћорсокак чиме се отвара перспектива европске интеграције земље и унапреди регионална сарадња, пише у резолуцији.

Власти БиХ поново се позивају да неодложно спроведу пресуду Европског суда за људска права у случају „Сејдић-Финци” како би мањине и остали грађани који нису припадници три конститутивна народа могли да се кандидују на изборима.

У резолуцији се поздравља чињеница да су локални избори у Албанији званично закључени и прима на знање одлука опозиције о окончању бојкота парламента.

ПС СЕ позива све стране на јачање дијалога, рад у правцу нормализације политичке ситуације и на отпочињање политичког дијалога о приоритетима и неопходним реформама за евроинтеграцију земље.

У расправи је било речи поглавито о нужности помирења и налажења решења кроз дијалог, али су мишљења била подељена око тога да ли Косово треба да буде прихваћено као једнострано проглашена држава, односно да је то тежак преседан у кршењу међународног права и постојећих граница.

Неки посланици су изразили незадовољство због тога што досад пре свега Еулекс није ништа предузео за истрагу навода известиоца СЕ Дика Мартија о злочинима трговине људским органима на Косову.

Наглашено је и да је стање у БиХ неодрживо, јер ни годину дана после избора тамо није формирана влада, а нема знакова ни о уставним променама.

У резолуцији је предложено да земље чланице СЕ пруже помоћ властима БиХ како би се „превазишао политички застој и погоршавање економског стања”, као и да БиХ испуни обавезе према СЕ.