Има ли галантних Пироћанаца

Шкоти су шкрти, Италијани заводници, Црногорци лењи, Колумбијци мафијаши, Босанци глупи, Руси лаки на алкохолу, Енглези извештачени, хладни и уштогљени… Да ли је баш тако? Да ли је свака Францускиња витка дама са пудлом, а сваки Италијан шармер који пева канцоне?Ако је судити по старој мудрости да је „Бог створио свет од различитих људи, јер су они много занимљивији од истоветних”, онда наша планета поседује огромно богатство, од обичаја и навика, до карактера. Ипак, свесно или несвесно, сви ми имамо неке предрасуде. Етничке, верске, класне, полне, образовне...

Уважавање различитости - пуно пријатеља синдиката

– Предрасуде су нужно зло. У суштини, оне су настале ради заједничког идентитета. Као друштвена, а пре свега социјална бића, људи на неки начин економишу са својим ставовима, мењају их и скраћују, да би могли лакше да функционишу у друштву, али по шаблону! Најчешће се заснивају на претпоставци да припадници неке групе имају одређене особине које су само њима својствене – објашњава Аида Зоњић, психолог у Дому здравља „Др Ристић” у Београду. – Али, систематизација увек значи и упрошћавање. Ми бирамо и наглашавамо само неке информације из средине које се уклапају у наша већ постојећа искуства, а одбацујемо друге или модификујемо добијене информације да би се боље уклопиле у категорије које већ користимо (изоштравање разлика, када постоје непријатељска осећања према припадницима друге групе).

– Осим тога, када се нешто категоризује, занемарују се суштинске ствари и негира индивидуалност. Особе или групе којој те особе припадају могу се представити штуро, површно, само на основу њиховог пола (жене су лоши возачи), националности (сви Роми су прљави), сексуалне оријентације (сви хомосексуалци су болесни), професије (сви лекари су корумпирани, а сви уметници „откачени”),социјалног статуса (богати и сиромашни),физичког изгледа (дебели су добрице, мршави злоће), а често и телесног недостатка – додаје наша саговорница.

Ретко су добронамерне

Боја коже није препрека

Наша саговорница истиче да предрасуде најчешће настају из незнања или недостатка личног и непосредног искуства са одређеним особама, што и сама реч каже: „пред“ и „расуђивати”, значи расуђујемо и доносимо закључак о нечему пре него смо то нешто или неког видели, упознали и сазнали нешто више о њему. Да би биле и прихваћене неопходно је да постоји консензус, односно заједничко мишљење групе људи и да су ти критеријуми за ту групу људи значајни. Међутим, у основи предрасуда лежи незнање и страх од непознатог (ксенофобија)! Јер, што се људи мање познају, лако прихватају унапред неко формирано мишљење и тако стварају погрешну слику или такозвани клише.

Врло ретко се добронамерне етикете пришивају другима, као на пример: Кубанци су синоним за џез, Италијани за беспрекоран стил, Французи за храну и префињене манире.Много је више оних негативних. Људи се групишу чак и на комичан начин, рецимо кроз вицеве о глупим плавушама, полицајцима и манекенима? Откуд та потреба?

– Предрасуде су на неки начин и оправдавање нашег незнања о некоме или нечему. У њима се крије непостојање жеље да то нешто или неког упознамо или преиспитамо своје ставове о њима, као и спречавање неких људи да успеју у одређеним активностима и на одређеним пољима (борба за примат, за опстанак своје групе, нације и слично). Предрасуде служе и да се исмеје и другачији изглед или стил одевања, врло су ефикасне и у стварању ефикасног маркетинга (на пример, везује се мужевност и конзумирање алкохола) – појашњава даље Зоњић.

– Једна од улогаје и „идеолигизација” и оправдавање колективних акција (када се узроци стресних социјалних догађаја траже у карактеристикама, намерама и понашању друге групе, на пример верски екстремизам и тероризам), али најтврдокорније и најтеже се мењају расне (највише их је у САД кад су Црнци у питању – многи кажу да су избрисали своје предрасуде, али и даље имају благи осећај нелагоде када се рукују) и етничке (осуђивање, потцењивање и непријатељски став према мањинским заједницама) – упозорава психолог и подсећа да се предрасуде стварају у детињству и зато су веома обојене емоцијама. Уче се од родитеља и из социјалне средине. Дакле, предрасуде имају одбрамбену улогу.

– Као такве, врло су ригидне и до те мере се тешко мењају и искорењују, да смо спремни да негирамо реалне чињенице да бисмо потврдили да је наша предрасуда исправна. Чак и кад се уверимо у супротно (сретнемо галантног Пироћанца или Шкота или жену која изузетно добро вози), покушавамо да умањимо и кажемо, то је изузетак – наводи примере.

Предрасуде се посебно јављају, чак и појачавају у непријатељским ситуацијама, када постоје тензије између два народа (рецимо између Срба и Хрвата). Као што предрасуда произилази из незнања, тако из предрасуде произилази мржња!Па онда неке људе мрзимо, зато што их не познајемо довољно, а не желимо да их упознамо зато што их мрзимо. Зато су предрасуде опасне! Зар нисмо осетили то на сопственој кожи када смо оклеветани као инаџије и агресори? Колико је година још потребно да повратимо углед и отклонимо предрасуде које су нам биле лош савезник за представљање свету? – пита се Аида Зоњић.

Еластичност у размишљању

Обичаји и навике свих народа су богатство планете

Kако се борити против предрасуда?

–Ако су предрасуде претерано јаке, оне постају проблем и самој тој групи људи. Јер, уколико се исувише чврсто њих држимо, погрешно ћемо да перципирамо реалност. А, што је човек скученијих размишљања, имаће и више предрасуда. Услед инерције и лењости да ширимо своја знања о другима и о свету уопште, можемо само имати проблем у комуникацији и стагнирање у развитку и усавршавању сопствене личности. Зато, као психолог, мислим да треба што више читати и информисати се о неком догађају, особи, групи људи... Ово је парадоксално време. Наизглед има пуно комуникације, а у ствари је врло мало правог разумевања међу људима и то је разлог што се предрасуде дешавају и у најсавременијим друштвима.

Неки баш немају предрасуда

Зато не треба слушати „рекла – казала” и узимати ствари „здраво за готово” чак ни у случају предрасуда које су настале на основу више искустава, па донекле и имају оправдања (нетрпељивост између јетрва или снаје и свекрве), јер могу бити врло деструктивне, будући да лоша очекивања воде у песимизам. Еластичност у размишљању, прилагодљивост, флексибилност и спремност да кажемо себи да можда нисмо у праву, да није тако како на први поглед изгледа, а што да не – и да променимо мишљење – саветује психолог Аида Зоњић.

----------------------------------------------------------

Стаклени плафон

Предрасуде могу бити извор лоше комуникације, озбиљних сукоба и непријатељстава међу људима у предузећима. На пример, уколико менаџер сматра да припадници одређених група неће бити способни да испуне његова очекивања, избегаваће да запосли или унапреди појединце који припадају тим групама. Пошто је дискриминација сасвим реална, али се јавно не признаје, назива се „стаклени плафон”.

-------------------------------------------------------------

Најчешће љубавне предрасуде

Сви добри фрајери су већ заузети.

Упознавање партнера није ствар статистике, већ искључиво зависи од појединца.

Само једном се воли.

Веровање да за свакога постоји само једна сродна душа је чиста заблуда.

Жене у тридесетим само желе да се удају.

Ова предрасуда је последица чињенице да женама у тридесетим биолошки сат откуцава, па би, опседнуте тиме, прихватиле и просечног мушкарца само да добију дете.

Женама су кућни послови у генима.

Пеглање, кување и чишћење и остале послове у кући једноставно су биле присиљене да обављају када нису саме зарађивале за живот. Зар данас није друго време?

----------------------------------------------------------------------

Изреке познатих

Алберт Ајнштајн:

„Лакше је разбити атом, него предрасуду.”

„Здрав разум је само прегршт предрасуда које смо усвојили до осамнаесте.”

Антон Павлович Чехов:

„Други део човека код паметног човека састоји се у ослобађању од лудости и предрасуда које је стекао током првог дела живота.”

Иван Сергејевич Тургењев:

„Бескорисно је човеку са предрасудама доказивати неоправданост његових предрасуда. ”

Чарлс Калеб Цолтон:

„Највећи пријатељ истине је време, њен највећи непријатељ је предрасуда, а њен стални пратилац – понизност.”