Грејање столице уместо журки

Снежана Филиповић из Груже једна је од 262 бруцоша који су, усељењем у собе, постали део студентске породице дома „Карабурма”. А академској фамилији у Београду придружило се у протеклих десетак дана укупно 917 новоуписаних студената, којима се посрећило да добију смештај у домовима.

Снежану је дочекао Милан Миоковић, шеф обезбеђења и студент богословије, код кога је у магацину задужила покућство: метлицу, телефон, јастук, постељину и ћебад. Потом је на благајни уплатила месечну кирију, депозит и симболичну суму за друштвени живот. На крају ју је референт евидентирао у домске књиге и компјутерску базу података.

По завршетку административног уписа, Снежана је добила кључ од своје нове собе у коју је уселила пртљаг. Одмах је поспремила кревет и затегла постељину. Колегиницу са којом ће делити собу тек треба да упозна. Њих две ће у соби са два кревета, два радна стола и полицама за књиге провести годину дана. Снежана ће студирати ветерину, а већ за 15 дана очекује је први колоквијум.

И остали бруцоши ће морати да одмах загреју столице, јер је „Болоња” претворила октобар, који је пролазио у знаку популарних бруцошких журки, у месец ударних колоквијума.

– Домови „Карабурма” и „Патрис” сваке године добију највише нових студената. Није било гужве нити било каквих проблема – каже Сања Анђелић, референт за студентска питања „Карабурме”.

Усељење више не прате гужве у ходницима, упознавања у редовима за благајну и журке у собама због прве вечери проведене у студентском дому. Ваљда због боље организованости и новог система студирања.

Фото З. Кршљанин

После бруцоша, у дом треба да се уселе академци који припадају такозваним социјално осетљивим групама, а потом и старији студенти. Необично је и то што на дрворедима испред „Карабурме” нема исписаних огласа о продаји и размени соба, или понудама станова за изнајмљивање. Зидови зграде су чисти као суза. Нико не нуди скрипте, не пише семинарске по пристојним ценама и не изнајмљује „бубице”. Најтужније што изгледа више нема ни „падобранаца”, бар не као што је било. Многи памте срећна времена када су они испод црте спавали на вратима постављеним између две столице у собама оних изнад црте. Када је кључ од собе висио на ексеру закуцаном поред улазних врата – ако некоме из дома нешто устреба. Сада су домови модернији, сређенији, комфорнији... Имају библиотеке, читаонице, интернет, чисте купаонице... Свака част управницима на бризи о условима боравка академаца у домовима. Али ваља скинути капу студентима, који остају верни старом начину студентског живота. Само што у те сврхе користе савремене методе: мејлове, поруке мобилним телефоном и „Фејсбук”.