Клизишта нису само хир природе

Око 90 одсто клизишта у ужем језгру престонице активира „људски фактор”. До померања тла углавном долази услед грађевинских радова или изливања воде услед неисправних и зарђалих водоводних и канализационих цеви. Из истих разлога дешавају се и одрони, као на земунској Калварији, на којој су пре десетак дана погинула четворица радника, док су постављали потпорни зид како би санирали овај нестабилан терен.

– Клизишта нису исто што и одрони. Први тип поремећаја тла карактеристичан је за десну обалу Саве и десну обалу Дунава низводно од ушћа. Одрони су углавном на лесним брдима у Земуну. Њих је јевтиније и лакше санирати, па је тим грешка која се догодила на Калварији већа – објашњава професор Рударско-геолошког факултета у пензији др Петар Локин.

Према његовим тврдњама, земунске падине, које увек после обилнијих падавина прете обрушавањем, препуне су лагума. На Гардошу су приликом градње тих древних подземних пролаза, који су служили за снабдевање и евакуацију у случају опасности, остављана вертикална окна која су служила као природна вентилација.

– На тај начин се лесно тло које овде доминира исушивало и остајало компактно. Људи су временом запушили те отворе, јер су им сметали у двориштима, а било их је и на простору Земунског гробља. Сада се у лагумима задржава влага и долази до њиховог урушавања. Посебан проблем у Београду представља чињеница да се готово 50 одсто садржаја водоводних и канализационих цеви излива у земљу – образлаже Локин.

Он додаје да се права клизишта углавном налазе на десним обалама Саве и Дунава низводно од ушћа. Осим Умке и Дубоког, најкритичније тачке су на Карабурми и нешто јужније на Звездари, затим у Вишњици, Ритопеку и Винчи. На мање активном клизном терену су и други делови града попут краја око Улице Гаврила Принципа, једног бедема на југозападном делу Београдске тврђаве, потез који се налази јужно од Аутокоманде, према Бањици...

– Већина узвишења на десној обали Дунава поремећена је поткопавањем такозване ножице, дела у подножју на који се наслањају ова узвишења. Како бисмо пописали клизне терене и регистровали их, Дирекција за грађевинско земљиште је финансирала студију под називом „Катастар клизишта простора Генералног плана Београда” са детаљним подацима о овом проблему на територији главног града. Документ садржи базу података, информативни систем и предлоге за истраживања и санирање најкритичнијих места. Клизишта смо разврстали у неколико категорија – каже Петар Локин. Он наглашава да је тврдња како „Пола Београда клизи” ипак претерана. Тло склоно отклизавању представља нешто мање од 30 одсто терена обухваћеног ГУП-ом.

– Како би се избегла штета неопходна је пре свега превентива – престанак градње на оваквом тлу, уколико није санирано, обнова вегетације, јер је корење „арматура” подлоге. Тамо где је већ касно, као што су локације на Умци и Дубоком, једино би помогло да се земљиште потпуно умири, али је то врло скуп и захтеван процес. Примера ради, за „кроћење” терена код Умке и Дубоког неопходно је издвојити више од 30 милиона евра – закључује Локин.

Никола Белић

-----------------------------------------------------------

Куда иде Коридор 11

Потез код Умке и Дубоког кроз који данас пролази пут према Обреновцу помиње се и као деоница будућег Коридора 11, Београд – Јужни Јадран. Ако се у тим плановима истраје, неопходно је да клизиште буде потпуно „умирено”. Због великих средстава које изискује овакав пројекат стручњаци су подељени на оне који сматрају да би нови пут ипак требало да прође овуда и оних који би га поставили на много стабилнијој левој страни реке, иако је то дужа траса.

– Изградња аутопута само кроз Умку и Дубоко коштала би око 50 милиона евра, од чега би више од половине новца било утрошено за санирање клизишта – каже Петар Локин.