Бојама поправљамо расположење

После неколико сезона доминације црне, сиве и тамнобраон, Ирена Граховац је за нову колекцију изабрала сасвим другачију палету боја.

– И даље је та проклета криза и никако да изађемо из ње. Мислим да се свима смучила, да су се залихе црне потрошиле и да сада сви желе да развеселе народ. Све светске колекције су за ову јесен урађене у јаким бојама, па тако и моја. Ту су загасита црвена, петролејзелена, ројалплава, разне нијансе окер... Све су пригушене, али су ипак боје. Хоћу да подигнем расположење и себи и купцима, мада нисам сигурна колико ће то овде бити прихваћено – каже дизајнерка која ће колекцију инспирисану седамдесетим приказати сутра, првог дана „Хербафаст Фешн селекшна”.

Дипломирани историчар уметностис „модним педигреом” (бака јој је имала кројачки салон у предратном Београду), израз је пронашла у дизајну одеће и галантерије од коже и крзна. Пре десетак година пружила јој се прилика да ради у Турској која је један од лидера у овој индустрији. И даље дизајнира за компанију „Империо” која извози моделе по целом свету. Не ради једино линију за Русију.

– За њих морате да направите нешто што је као новогодишња јелка да би им се допало. Мој дизајн се своди на добру форму и један детаљ, јер сматрам да је лепота у томе да вам нешто добро стоји.

Какав је укус наших жена?

Оне балансирају између Истока и Запада, али више нагињу западној култури и имају формиран укус. Деведесете су због изолације уназадиле наш стил, али је много већи проблем новац. Дивим се нашим женама како успевају да се пристојно обуку јер имамо врло низак стандард.

Фото Приватна архива

Са чим не волите да видите кожу у комбинацији?

Не волим да видим жену која има кожу и горе и доле – јакну и сукњу, на пример. Увек је довољан само један кожни предмет. Са другим материјалима се одлично комбинује. Фантастично иде уз џинс или вуну.

Да ли Вас нападају активисти за заштиту животиња?

Јесу раније, сада више не. Не могу да слушам придике што користим јагњеће крзно од неког ко седи у кожним чизмама и једе бифтек. Те животиње се не убијају зарад материјала него да би их неко појео. Не користим ниједну од заштићених врста.

Неколико наших модних дизајнера се прославило у иностранству. Ви радите и у Турској. Да ли све успешне српске модне приче морају да имају везе са иностранством?

Своју успешну причу сам направила у Србији. Одавде сам отишла као формиран дизајнер који је врло лепо живео од овог посла. Ипак, лакше је успети преко јер постоји много више новца. Можете да будете озбиљан дизајнер ако иза вас стоји озбиљна модна индустрија, а то овде не постоји. Кад бисмо схватили да наши дизајнери могу да буду тако успешни да наш производ пласирамо по целом свету, онда би се можда и инвестирало, али мислим да нико нема храбрости да то почне. Овде има успешних али то су све малограђански оквири.

Како до правог успеха?

Не могу да кажу „завршио сам факултет и много сам талентован”, а немају озбиљну производњу, немају радњу, имају укупно пет бројева. Треба можда за почетак да раде за неког. И велика имена су прво за неког радила. Ово није лак посао као што многима изгледа. Успешан модни дизајнер није само цртач, он је мали модни менаџер. Немам више од пет посто радног времена да се посветим дизајну, али срећна сам сваки пут кад на улици видим своју јакну или ташну. То су модели који „живе”.