„Агенцијација“ је велика опасност

Добра и ефикасна јавна управа, која омогућава регистрацију фирме за, на пример, сат времена, на једном једном месту, без разних формулара и трошкова, резултираће стварањем успешне и конкурентне привреде, каже Грегор Вирант са Факултета за администрацију из Љубљане, објашњавајући у интервјуу за „Политику”, како је Словенија постигла да буде у самом светском врху, као место добро за улагање. Вирант је неке од, како каже, „научених лекција” на путу за ЕУ, предочио протекле недеље на скупу у Београду, посвећеном изазовима модерне јавне управе у Европи.

Колико је Словенији било потребно да стигне до тога да је за регистрацију фирме потребно само 30 минута и шта све треба Србији да уради да би то постигла?

Словенија је до тога стигла за две-три године интензивног рада. Брзо добијање дозвола, без компликованих процедура, један је од битних фактора конкурентности привреде. Искрено, Словенија је у последње три године мало пала на лествици, јер ова последња влада није баш била успешна, али ако добро радиш можеш брзо да напредујеш на тој лествици. Србији бих саветовао да прво јасно постави циљ, да он буде амбициозан, да, на пример, за регистрацију фирме предвиди сат времена, да онда одреди неког министра који ће бити одговорно лице за тај посао, онда се постави координациони тим, па се, у сарадњи са Привредном комором, нацртају садашње процедуре и циљне, па се утврди које законе треба променити, онда се набави информациони систем који ће то подржати, обуче референти и крене. Није то компликовано. Једна од добрих идеја, коју смо ми реализовали било је и прикупљање предлога од грађана, фирми и привредних комора и на бази тих предлога смо мењали законе.

Код нас је одавно најављена „гиљотина прописа”, али никако да почне, како сте ви то успели?

Пре свега, потребан је консензус свих и воља да се стварно приступи дебирократизацији, односно да се поједностављење поступака постави као политички приоритет број један. Ми смо тако почели.

Указали сте учесницима регионалног скупа о изазовима модерне јавне управе на опасност од „агенцијације”, односно од превеликог броја разних агенција?

У Европи је уочена појава „агенцијације” и ради се против тога, јер су агенције постале отуђене и, на неки начин, држава за себе. У Великој Британији, која је осамдесетих и деведесетих година кренула у оснивање великог броја агенција, увидели су да им је управа постала исцепкана, да се свака од тих агенција отуђила, бирократизовала и постала веома самостална и сада раде на решавању тог проблема. Агенције имају сопствене буџете, директоре, који жели већи број запослених и кад их има много губи се свака одговорност. У једној демократској држави за сваку област се мора знати ко је одговоран.

Код нас се већ чују гласови протеста због великог броја агенција, како је у Словенији и другим европским земљама?

Оснивање великог броја агенција је велика опасност и ако је такав тренд кренуо у Србији, треба га одмах зауставити. Словенија је задржала релативно мали број агенција у процесу евроинтеграција 2008. године. Ова влада је, нажалост, основала неколико нових, али све странке сада у изборној кампањи обећавају да ће оне бити укинуте и то је добро. Ево на пример, Немачка, Француска, Аустрија, тамо има мало агенција, само за неке области су оне потребне и то за оне за које ЕУ тражи независна регулаторна тела, као што су телекомуникације, енергетика, али то је четири-пет агенција, не више.

Какви су кадрови потребни за добру јавну управу?

Да би неко био добар у јавној управи не требају му десетине диплома и висок просек. У приватним фирмама су одавно схватили да компетенција подразумева много више од формалних диплома. Потребан је комплекс знања и вештина, личних карактеристика и мотива, треба имати у виду и да ли је неко екстровертна или интровертна личност и то одређује како ће неко обављати неки посао. У сваком случају учинак појединца зависи од његове компетенције и мотивације.

Коју „научену лекцију” Словеније бисте препоручили Србији?

Ако кренете у модернизацију јавне управе, онда се на томе мора радити стално, сваки дан. Бирократија се брзо опусти . И још једна лекција, никад не може јавна управа сама себе да реформише, него мора имати веома јак притисак политике.