Тускова историјска победа

Доналд Туск дефинитивно ће ући у историју пољске политике као први премијер од пада комунизма који ће бити у премијерској фотељи у два узастопна мандата. Тускова либерална Грађанска платформа освојила је на прекјучерашњим парламентарним изборима у Пољској 39,19 одсто гласова, док је партија његовог највећег конкурента – Право и правда Јарослава Качињског освојила 29,88 гласова, саопштила је Државна изборна комисија након што је пребројано 99,18 одсто гласачких листића.

Судећи према јуче одржаном састанку председника Пољске Бронислава Коморовског и премијера Доналда Туска, лидер Грађанска платформе већ зна ко ће бити у новом сазиву његовог кандидата.

„Све већ држим у глави”, одговорио је кратко Туск новинарима на распитивања за кадровске комбинације, будући да је пре избора рекао да свега пет министара из његове старе владе има шансе да се нађе у новој, уколико победи.

Тусков досадашњи коалициони партнер – Пољска народна странка вицепремијера Валдемара Павлака – освојио је 8,36 одсто гласова, тако да ће ове две странке у Сејму (пољском парламенту) чинити тесну већину од 234 посланика од укупно њих 460. Пољска народна странка, иначе, очекује да би у новој влади могла да сачува старе ресоре – привреду, пољопривреду и министарство рада и социјалних питања.

Туск је већ најавио да нема намеру да прави трочлану коалицију, а у случају да му буду недостајали гласови, он је уверен да ће обезбедити подршку неколико посланика из других партија. Као евентуална подршка Тусковој влади „виде се” посланици Демократске леве алијансе, која је иначе наследница некада моћне Комунистичке партије, а сада је освојила 8,2 процента гласова.

Премда аналитичаре забрињава то што је тек сваки други грађанин са правом гласа изашао на биралишта, сматра се да је то што ће поново на власти бити владајући двојац Туск–Павлак знак да се консолидовала демократија у посткомунистичкој Пољској.

Овакав изборни резултат са извесним олакшањем примљен је како на европским берзама, тако и у престоницама водећих земаља ЕУ, али и у Москви. Пољски злот је јуче ојачао за 0,1 одсто за разлику од осталих валута у региону, при чему се победа Туска сматра за сигуран знак да ће се наставити економски раст ове велике источноевропске економије која је једина чланица Европске унија која у току светске економске кризе 2008. и 2009. године није склизнула у рецесију.

Грађанска платформа намерава да настави програм приватизације, који би ове године Пољској могао да донесе 15 милијарди злота (око 3,43 милијарди евра) и додатних 10 милијарди злота следеће године. Осим тога, на месту министра финансија ће највероватније остати и досадашњи министар Јачек Ростовски, који је већ рекао да је спреман да следеће године смањи буџетски дефицит на мање од три одсто, што је у складу са Пактом стабилности и раста који важи у Европској унији и за земље које нису у еврозони. С друге стране, Туск је и пре избора изјавио да улазак у еврозону остаје стратешки циљ Пољске, иако дужничка криза тресе овај клуб седамнаест земаља које су прихватиле заједничку европску валуту.

Све ово радује Брисел, али и званични Берлин који је био поприлично забринут да би на чело земље која тренутно председава ЕУ могао да дође Јарослав Качињски, који се у предизборној кампањи истакао у ширењу страха од наводних претњи које стижу од Немачке и Русије.

Заменик председника Спољнополитичког одбора руске Думе Андреј Климов, из владајуће Јединствене Русије, јуче је рекао агенцији Итар-Тас да ће задржавање позиција владајуће партије у Пољској бити позитивно за развој билатералних односа са Русијом. Други заменик председника одбора Леонид Слуцки сматра да изборно тело странке Качињског „сада живи у митовима, а људи који су гласали за Туска мисле широко, пре свега, у оквиру реалности 21. века”.

Качињском није успело да мотивише већину бирача причама да Немачка намерава да „меко потчини” Пољску у оси Берлин–Москва. Ипак, изборни резултати показују и поприличну подељеност друштва, и то на углавном централну Пољску (велики градови и богати региони у које протеклих година највише долазе стране инвестиције), која је гласала за Туска, и сиромашну источну Пољску и богато, али углавном повољно, Малопољско војводство са центром Краковом, који већински гласају за Качињског.

Значајну новину, чак се може рећи и праву сензацију, за католичку пољску политичку сцену, представља чињеница да у Сејм улази са чак десет одсто подршке бирача нова партија Јануша Паликота, која има антиклерикални програм и захтев за легализацију вештачких прекида трудноће, истополних бракова и марихуане. Штавише, велике шансе да уђе у нови сазив Сејма има и Ана Грођка (57), која би тиме постала први транссексуални посланик у пољској. Ана Грођка је рођена као мушкарац Ришард, а предводи страначку листу Паликота у Кракову.

„Уколико ме изаберу, бићу прва транссексуална посланица у Пољској, али и у свету”, истакла је ова крупна жена, додавши да је то доказ промена које се догађају у Пољској.