Како је лидер СПС-а зарадио Белог анђела

Ивици Дачићу је орден Бели анђео, који му је у петак уручио епископ милешевски Филарет, дошао као круна неких упечатљивих потеза и вишенедељних врло запажених иступа у медијима. Потези су били такви да су се неки запитали шта му је, други су прокоментарисали да је из њега „проговорио Слоба”, једнима је све што је говорио о уцењивањима из Брисела, забрани геј параде, одбрани Срба на северу Косова, дошло као мелем на рану, а неки су одмахнули руком уз оцену да је све то – због избора.

Зашто се сада, при крају мандата ове владе, љути на неке амбасадоре, на Брисел, на своје колеге у власти, зашто их све одреда све чешће јавно критикује? Један од разлога може бити сасвим прозаичан – воли човек да буде у медијима, али је ипак вероватније, према речима Ђорђа Вуковића из Цесида, да је реч о изборном претпозиционирању.

„Покушавате са неким новим идејама, темама, причама, што је легитимно. Сваки избори то подразумевају. То о чему Дачић говори су класичне политичке теме, има право да на такав начин иступа и не видим ту ништа ни спектакуларно, ни ново, ни спорно. Друго питање је зашто то остали не раде, или интересантније, зашто то нико из Демократске странке не ради на тај начин. Опет, то је вероватно покушај Дачића да се разликује од владајуће коалиције, пре свега од ДС-а”, казао је Вуковић оцењујући да Дачић верује да на тај начин задржава постојеће бирачко тело и вероватно верује да тиме може да придобије нове бираче.

Ивица Дачић је, према речима др Невена Цветићанина из Института друштвених наука, веома вешто искористио празан простор и политички вакуум настао услед тога што државна политика Србије није имала став према читавом низу проблема – од ситуације на северу Косова до одржавања геј параде. Таквим иступањима Дачић је од себе направио готово кључног државног функционера који доноси битне одлуке.

„Политика као вештина је, пре свега, способност доношења одлука, чак и када су неугодне. И Дачић је, свестан тога, маниром искусног политичара одлучио да искорачи онда када други нису хтели и када је постојао празан простор у државној политици”, закључио је Цветићанин, а на питање да ли би се Дачић понашао на исти начин да избори нису тако близу одговорио је да су избори само дали „убрзање” таквим његовим одлукама и таквом начину понашања. Било који искусан политичар, додао је Цветићанин, урадио би нешто тако када препозна празан простор у коме може да делује.

Ни он, ни Ђорђе Вуковић не мисле да би овакви Дачићеви иступи, некад критички, некад само заједљиви, понекад оштри и „дрчни”, могли да утичу на владајућу коалицију. Односи у коалицији, казао је Цветићанин, већ су „у предизборном штимунгу”, чланице су кренуле да захватају своје бирачко тело, а с обзиром на Дачићево досадашње понашање, тешко је очекивати да би он могао да сруши владу.

„Чини ми се да он покушава да нађе меру како да се представи аутономним, а да на другој страни не затегне ситуацију према партнерима”, оценио је он.

Указујући да не треба очекивати ништа спектакуларно пре редовних избора, Вуковић је навео да никоме сада није у интересу да обара владу. Када већ Динкић није оборио владу када су га избацили, додао је он, сулудо је сада неколико месеци пред изборе рушити коалицију. „Ништа не добијате тиме. Сад је цела игра у владајућој коалицији у следећем: свака странка каже – да, нисмо све најбоље урадили, али да смо се само ми питали о нечему, то би било урађено. Овако, имали смо коалиционе партнере... То је пребацивање лопте између три кључне странке у власти”, истакао је Вуковић.