Казне симболичне и закаснеле

За контролу примене Закона о јавним набавкама задужена је буџетска инспекција која у Министарству финансија егзистира као посебан сектор од јула 2010. године.

Оно што буџетску инспекцију разликује од других институција у систему контроле јавних набавки јесте то што она врши суштинску ex-post контролу законитог спровођења јавних набавки на терену и утврђује да ли се и у чему реално стање разликује од оног наведеног у документацији, као и да ли су процедуре прописане Законом о јавним набавкама у потпуности спроведене.

У поступку контроле буџетска инспекција најчешће констатује следеће непоштовање одредби Закона о јавним набавкама:

– закључење уговора без претходно спроведеног поступка јавне набавке;

– непостојање доказа о изузетној хитности за спровођење преговарачког поступка без објављивања јавног огласа;

– злоупотреба опредељења да набавку може испунити само одређени понуђач, често је у пракси предмет злоупотреба;

– закључивање уговора о набавци добара, финансијске имовине, коришћењу услуга или извођењу грађевинских радова са 100 одсто авансном уплатом, без одговарајућег обезбеђења у облику гаранције да ће се услуга извршити. У немалом броју случајева дешава се да до реализације уговора, када су наручиоци у целости платили вредност јавне набавке, никада и не дође;

– недоношење планова јавних набавки;

– непостојање евиденција о спроведеним јавним набавкама;

– фаворизовање одређених понуђача, цурење инсајдерских информација, недостатак интерне контроле извршења уговора, разбијање великих набавки на јавне набавке мале вредности и др.

У случају да утврди да поступак јавне набавке није спроведен или је спроведен супротно прописима који регулишу јавне набавке, буџетски инспектор подноси захтев за покретање прекршајног поступка против наручиоца и одговорног лица, на основу члана 121 и члана 122 Закона о јавним набавкама, односно члана 103 Закона о буџетском систему, с тим што се прекршајни поступак из члана 103 не може покренути ако протекну три године од дана када је прекршај учињен. У случају постојања основане сумње да се ради о злоупотребама као и другим кривичним радњама, инспектор подноси надлежном тужилаштву кривичну пријаву.

Такође, када буџетски инспектор констатује ништавост уговора о јавној набавци у смислу члана 120 Закона о јавним набавкама, он о томе обавештава Републичко јавно правобранилаштво, које може на основу законада покрене поступак заштите јавног интереса.

Систем јавних набавки треба посматрати као целину која се састоји из три дела: планирања, спровођења поступка и праћења реализације уговора с тим што сврсисходност мора да буде најважнији фактор у процесу доношења плана набавке.

Важан аспект контроле јавних набавки је и провера у којој мери су набављена добра, услуге и радови заиста задовољили потребе наручиоца, као и да ли је дошло до одступања у реализацији уговора у односу на оно што је уговорено и који су разлози за то.

Санкције које су прописане Законом о јавним набавкама и Кривичним закоником по правилу ступају на сцену тек након што је поступак набавке окончан и уговор закључен. Много је ефикасније обезбедити заштиту јавног интереса док поступак траје, тј. пре него што до потенцијалне штете од кршења закона дође.

Треба изградити ефикасан систем санкционисања кршења прописа у области јавних набавки, што би имало снажно превентивно дејство. Чињеница да су казне за кршење Закона о јавним набавкама у односу на корист коју лице оствари у спроведеном поступку, симболичне и да се врло ретко примењују, даје јасну поруку онима који не поштују прописе.

*Помоћник министра финансија

Сутра: Сваки пети уговор без извештаја