Kazne simbolične i zakasnele

Za kontrolu primene Zakona o javnim nabavkama zadužena je budžetska inspekcija koja u Ministarstvu finansija egzistira kao poseban sektor od jula 2010. godine.

Ono što budžetsku inspekciju razlikuje od drugih institucija u sistemu kontrole javnih nabavki jeste to što ona vrši suštinsku ex-post kontrolu zakonitog sprovođenja javnih nabavki na terenu i utvrđuje da li se i u čemu realno stanje razlikuje od onog navedenog u dokumentaciji, kao i da li su procedure propisane Zakonom o javnim nabavkama u potpunosti sprovedene.

U postupku kontrole budžetska inspekcija najčešće konstatuje sledeće nepoštovanje odredbi Zakona o javnim nabavkama:

– zaključenje ugovora bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke;

– nepostojanje dokaza o izuzetnoj hitnosti za sprovođenje pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog oglasa;

– zloupotreba opredeljenja da nabavku može ispuniti samo određeni ponuđač, često je u praksi predmet zloupotreba;

– zaključivanje ugovora o nabavci dobara, finansijske imovine, korišćenju usluga ili izvođenju građevinskih radova sa 100 odsto avansnom uplatom, bez odgovarajućeg obezbeđenja u obliku garancije da će se usluga izvršiti. U nemalom broju slučajeva dešava se da do realizacije ugovora, kada su naručioci u celosti platili vrednost javne nabavke, nikada i ne dođe;

– nedonošenje planova javnih nabavki;

– nepostojanje evidencija o sprovedenim javnim nabavkama;

– favorizovanje određenih ponuđača, curenje insajderskih informacija, nedostatak interne kontrole izvršenja ugovora, razbijanje velikih nabavki na javne nabavke male vrednosti i dr.

U slučaju da utvrdi da postupak javne nabavke nije sproveden ili je sproveden suprotno propisima koji regulišu javne nabavke, budžetski inspektor podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv naručioca i odgovornog lica, na osnovu člana 121 i člana 122 Zakona o javnim nabavkama, odnosno člana 103 Zakona o budžetskom sistemu, s tim što se prekršajni postupak iz člana 103 ne može pokrenuti ako proteknu tri godine od dana kada je prekršaj učinjen. U slučaju postojanja osnovane sumnje da se radi o zloupotrebama kao i drugim krivičnim radnjama, inspektor podnosi nadležnom tužilaštvu krivičnu prijavu.

Takođe, kada budžetski inspektor konstatuje ništavost ugovora o javnoj nabavci u smislu člana 120 Zakona o javnim nabavkama, on o tome obaveštava Republičko javno pravobranilaštvo, koje može na osnovu zakonada pokrene postupak zaštite javnog interesa.

Sistem javnih nabavki treba posmatrati kao celinu koja se sastoji iz tri dela: planiranja, sprovođenja postupka i praćenja realizacije ugovora s tim što svrsishodnost mora da bude najvažniji faktor u procesu donošenja plana nabavke.

Važan aspekt kontrole javnih nabavki je i provera u kojoj meri su nabavljena dobra, usluge i radovi zaista zadovoljili potrebe naručioca, kao i da li je došlo do odstupanja u realizaciji ugovora u odnosu na ono što je ugovoreno i koji su razlozi za to.

Sankcije koje su propisane Zakonom o javnim nabavkama i Krivičnim zakonikom po pravilu stupaju na scenu tek nakon što je postupak nabavke okončan i ugovor zaključen. Mnogo je efikasnije obezbediti zaštitu javnog interesa dok postupak traje, tj. pre nego što do potencijalne štete od kršenja zakona dođe.

Treba izgraditi efikasan sistem sankcionisanja kršenja propisa u oblasti javnih nabavki, što bi imalo snažno preventivno dejstvo. Činjenica da su kazne za kršenje Zakona o javnim nabavkama u odnosu na korist koju lice ostvari u sprovedenom postupku, simbolične i da se vrlo retko primenjuju, daje jasnu poruku onima koji ne poštuju propise.

*Pomoćnik ministra finansija

Sutra: Svaki peti ugovor bez izveštaja