Покушавамо да схватимо неопходност штедње

У жижи европске дужничке кризе, Грчка је већ месецима на ивици банкрота који би могао имати неслућене последице за будућност ЕУ и еврозоне, али и за привредне и политичке односе на југоистоку Европе. Уочи кључног самита ЕУ о финансијској помоћи Грчкој и мишљења Европске комисије о кандидатури Србији, амбасадор Републике Грчке у Србији Димостенис Стоидис прихватио је интервју за „Политику”.

Господине амбасадоре, где видите излаз из зачараног круга: влада у Атини обећава међународним кредиторима да ће спровести ригорозне мере штедње, али их синдикати и запослени не прихватају и стално штрајкују?

Пролазимо кроз оштру кризу, која је другде започела још 2008. и погађа већину земаља у Европи, а и шире. У Грчкој је од прошле године у току процес спровођења опсежног програма фискалне консолидације и структуралних реформи који доводи до значајног смањења јавног дефицита, уз коришћење помоћи коју су обезбедиле велике финансијске институције и наши партнери из ЕУ.
Истовремено, окосница грчких напора да се успешно суочи са тренутном кризом биће стварање примарног суфицита које се очекује током наредне године. У том правцу, одлуке које је 21. јула донео Европски савет представљају значајан инструмент, који мора бити додатно унапређен, одобрен од стране свих парламената и спроведен тако да не остане простора шпекулантима да манипулишу међународним финансијским окружењем.

Незадовољство не изазивају само непопуларне мере штедње, већ и осећај недостатка социјалне правде: сиромашни плаћају већи цех од богатих, а нико није кажњен за деценије корупције које су допринеле кризи?

Сви позитивни резултати постигнути у фискалној политици били су могући највише захваљујући жртви без преседана коју је поднео грчки народ. Мислим да је очекивано да порески обвезници који се суочавају са оштрим резовима, који доводе до значајних промена у потрошачким навикама и култури, одлуче да протестују на демократски начин, чији је облик и штрајк. У садашњим околностима, мислим да људи покушавају да схвате неопходност тих драстичних мера које предвиђају равноправно учешће и допринос свих слојева друштва. Осећам да већина јавног мњења, упркос свем изненађењу, жели да разуме да ће овај огроман труд на крају довести до здраве економије, као и до постизања нужних и преко потребних структуралних и друштвених реформи.

Колика је одговорност оних из ЕУ који су деценијама давали кредите, а знали су да их Грчка неће моћи да врати?

У суштини, сви параметри и развој садашње кризе јесу питање које се решава по хитном поступку као највиши приоритет свих партнера из ЕУ. Битно је да се напомене да грчка економија не представља више од три процента бруто производа ЕУ.
У том смислу, озбиљан је напредак постигнут у остваривању праведније пореске политике, кроз борбу против утаје пореза, малобројнијег и мање скупог јавног сектора, новог пензионог система, политике приватизације итд.

Господине Стоидис, верујете ли да ће Европска комисија данас предложити да Србија добије статус кандидата за чланство у ЕУ и одредити датум за почетак преговора са Београдом?

Тренутна финансијска реалност не спречава Грчку у спровођењу својих циљева за европску интеграцију свих земаља у региону. Ми смо уз Србију на њеном европском путу, подржавајући чврсто и константно њено будуће чланство у европској породици. Уверени смо да ће Србија стећи статус кандидата у децембру, као потврду напорног и успешног труда. Бићемо срећни да видимо да је Србији понуђен датум почетка приступних преговора.

Тања Вујић