Новом снагом у рекорде

КЛАДОВО – Управо парафирани споразум у Москви о клириншком дугу између представника наше и руске владе обрадовао је хидроенергетичаре у Кладову и будуће градитеље из 11 наших предузећа, који ће, са руским стручњацима, наредних година овде уграђивати опрему руских произвођача, оних истих чије су моћне машине овде беспрекорно функционисале и минулих 35 година. Цео овај подухват, вредан нешто више од 100 милиона долара, могао би бити завршен у наредних шест година а изузетно је срећна околност што ће све бити завршено новцем руске државе из њеног ранијег дуга према нашој земљи.

Биће то засигурно највећа инвестиција у нашој енергетици која ће обезбедити посао и нашим машинцима и монтерима из "Термоелектра", "Прве петолетке", "Гоше", "Севера", "енергопројекта", "Минела", "Електромонтаже", "Николе Тесле"... И посебно је значајно што ће наша земља добити годишње додатних око 200 милиона киловат-сати струје, пошто ће снага садашњих агрегата (1.140 мегавата) бити увећана за десетину.

Више струје из поузданог система

Добићемо и знатно поузданији систем у наредне три-четири деценије, а вероватно ће бити и нових рекорда, којима је "Ђердап I" и до сада обиловао. Српске и кладовске енергетичаре посебно радује што ће опрему добити од истих произвођача ("Енергомашиноекспорт" и ЛМЗ из Москве и "Електросила" из Санкт Петербурга) која се, почев од 1970. године, доказала као најбоља на свету. Увек је "Ђердап", захваљујући управо тој опреми, имао високу погонску спремност.

За 30 година рада (до 2002. године) наша највећа хидроелектрана произвела је 177,2 милијарде киловат-сати струје, у просеку готово шест милијарди годишње. У том периоду произведено је 13,5 одсто више струје него што је било планирано. Практично, добили смо 21,22 милијарде киловата више од плана, а то је равно четворогодишњој производњи "Ђердапа I". Занимљиво је, и веома битно, да је "Ђердап I" са руским агрегатима "одрадио" два технолошка века.

Успешна је била и румунска електрана на првој ђердапској брани. Обе електране, наша и румунска, грађене реципрочним учешћем две државе, произвеле су за 30 година укупно око 350 милијарди киловат-сати струје. И бродски промет "Ђердапом", преко бродских преводница на електрани, увећан је за шест пута. Увелико се, одавно отплатио и улог у градњу великог дунавског колоса. Стручњаци су израчунали да се тај улог, од 400 милиона долара, отплатио више од 22 пута. Била је то најрентабилнија инвестиција у минулом веку и у нашој земљи и у Румунији.

У ишчекивању градитеља

На почетак потпуне обнове агрегата прве Ђердапске електране чекало се више од десет година. Најпре смо веома оскудевали у новцу, а потом нисмо могли да се договоримо како да руски клириншки дуг поделимо међу чланицама СФР Југославије. Сада је све договорено и, ако радови крену на пролеће, могло би се очекивати да обнова буде потпуно окончана крајем 2011. године. Јаче машине биће растерећене јер ће уместо 7.500 часова годишње, као до сада, радити 2.000. часова мање. Поузданост јачих машина биће посебно значајна у шпицевима велике потрошње струје. Срећа је да су градитељи били бржи од политичара и да су припреме за почетак монтаже нових агрегата увелико одмакле. На кладовској хидроелектрани потпуно је завршена ремонтна база. Ту ће се монтирати опрема која ће ускоро почети да стиже из Русије и потом монтирана уграђивати у машинску халу електране.

Спремни су и стручњаци наших предузећа у пословима монтаже на Хидроелектрани свакодневно ће бити ангажовано од 150 до 200 наших и руских стручњака.