КО ЈЕ НА ЧИЈОЈ СТРАНИ

Koје ће бити последице уласка ЛДП у парламент? Ово питање се већ сада може поставити, будући да је, од малих странака, ЛДП у овом тренутку најближи прескакању цензуса. Главна последица односи се на састављање владе. Основна замисао људи који су ЛДП обезбедили новац за кампању јесте да се будућа влада "пуног демократског капацитета" неће моћи направити без ЛДП. И заиста, сваки мандат који ЛДП добије неће бити узет од СРС или СПС, већ од ДС. ЛДП у скупштини аутоматски ће значити пет одсто мање гласова за ДС. Из тог басена гласове узима и Г 17 плус. Не могу у скупштину ући ЛДП и Г 17 плус, а да ДС добије 30 одсто гласова. Чак и у случају да Г 17 плус не уђе у скупштину, покупиће довољно гласова да ослаби ДС. То значи да ДС и ДСС сами неће моћи да направе владу. Требаће им партнер, а мањинске странке тешко да ће бити довољне. Чак ако и Г 17 плус буде у скупштини то не значи да ће тиме бити обезбеђена скупштинска већина за владу ДС и ДСС. И тако се у овој рачуници долази до ЛДП. Ова партија не мора чак ни да уђе у владу. Довољно је да јој у скупштини да већину, као што је то радио СПС. И ЛДП тиме постаје значајан политички фактор у наредне четири године.

Погрешно, међутим, у овој рачуници јесте то да ће Коштуница пристати да на било који начин зависи од ЛДП. Није реч само о чињеници да је ЛДП за свог архинепријатеља у кампањи одабрао баш Коштуницу. Једноставно, Коштуница зна да ће нова српска влада, одмах по образовању, имати да се сусретне са изазовом званим "Ахтисаријево решење за Косово". Ако у том решењу стоји реч независност, била би лудост правити владу са неким ко је спреман да ту независност прихвати. Коштуница то сигурно неће да уради. Он је, у вези са Косовом, уложио силну енергију да спасе што се спасти може. Успео је да направи јединствени фронт, у коме су једнако стајали Тадић, колико и Николић. Тако је план да Косово "падне шап`том", тј. да се у слабој и несређеној Србији на брзину нађе неко важан ко ће се сагласити с "неминовном независношћу" Косова, та идеја је, дакле, захваљујући том фронту и тим напорима пропала. Заборавити све то и сада када је најважније направити владу са неким ко каже: "Само да нам се решити тог Косова, па да нам сване", дакле урадити тако нешто било би равно политичком самоубиству. Тешко да је ишта на овом свету извесно. Али ако јесте, онда је то да Коштуница нити ће ући у владу где је ЛДП, нити ће допустити да му влада од ЛДП зависи.

И шта онда? Три су могућности. Прва је да влади већину обезбеди СПС. Али, он можда неће ни ући у скупштину, нити ће ДС на тог партнера баш тако радо пристати. Друга могућност је да ДСС сам направи мањинску владу и да у скупштини потражи партнере који ће му давати већину. Тиме у игру улазе и радикали. Али, после Шешељевог завештања ни савез са њима више није једноставан. И трећа могућност су нови избори. Али, након обелодањивања Ахтисаријевог решења јасно је ко ће на тим изборима најбоље проћи. Тако испада да улазак ЛДП у парламент заправо не повећава могућност стварања "еврореформске" владе. Напротив, тај улазак само повећава вероватноћу стварања десне, националне владе. Сваки мандат ЛДП уствари је мандат мање за владу ДС–ДСС. И шанса више за СПС или СРС да се умешају у прављење нове владе. Ако то и није јасно овдашњим бирачима, запањујуће је да то не виде чиниоци који су финансијски и на сваки други начин стали иза пројекта ЛДП.

Истина, ту се рачуна и на галаму која ће бити подигнута када на дневни ред дође независност Косова. Тачније, на време када ће неком евробирократи пасти на памет да Србији, као нови услов за наставак евроатлантске интеграције, постави захтев да "призна све своје суседе". Онда ће бити јако важно да медији могу да пренесу запомагања забринутих посланика: "Зар ћемо жртвовати Европу и бољи живот због националистичких митова и илузије зване Косово? Дајте људи да се уразумимо и да гледамо од чега живимо". Наравно да ће такав избор за Србију бити страшан. Наравно да ће сваки разуман човек око тога добро да се замисли. Али, опет се човек пита, зар је могуће толико не познавати Србију па не знати који ће одговор она дати? Зар је могуће мислити да ће Чеда и Батић бити ти који ће сломити Бориса, а овај ће сломити Коштуницу, а овај ће пак убедити Дачића и све ће бити у реду – Косово ће бити независно, а Србија "савладати још једну степеницу у евроатлантским интеграцијама"? Како се уопште може тако погрешно мислити о Србији и Србима?

Најстрашније од свега је што такве погрешне процене оних којима је заправо посао да процењују ствари неће њима лично да се обију о главу. Они ће се вратити кући, да у миру уживају своје пензије и да пишу мемоаре о томе како су Срби "суштински тврдоглав и неразуман народ" и како су "нове санкције Србији биле неизбежне". Али, у тим мемоарима неће бити записано да им је одмах речено да "Борис по сто пута може бити западњак и реформиста, али да нема шансе да ће им он дати било какав потпис на независност Косова". Неће бити записано ни да им је речено да "угуравање ЛДП у парламент значи директно гурање ДСС у руке радикала". Неће бити записано да им је речено да "ако Србе ставе у позицију да морају да бирају између Косова и ЕУ, они сигурно неће изабрати ЕУ". И да им је саветовано да не иду из грешке у грешку, из погрешне процене у погрешну процену, већ да можда још једном размисле да ли пројекат "независност Косова одмах" завређује да буде плаћен "било сломом демократије у Србији, било напуштањем евроатлантских интеграција, или чак и једним и другим".

Ароганција и игноранција најчешће долазе из моћи. И ми смо некада били арогантни. Сада више нисмо. Али цену пређашње ароганције очигледно још увек плаћамо. Забога, научите и ви нешто из нашег примера. Да се сутра неки други народи не би учили – из вашег.