Уштеђевина у инвестиције

Премда је добар део уштеђевине грађана у банкама, сав домаћи потенцијал за улагања тек треба да се искористи. Уколико се либерализује "режим" обавезних резерви, штедња би могла знатно више да се "упосли" за финансирање привреде која вапи за инвестициjaма. Додатна средства за финансирање развојних пројеката могу да се "мобилишу" и кроз пензионе и инвестиционе фондове..

Сава Далбоков, председник Извршног одбора Ерсте банке, истиче за наш лист да се у наредном периоду, после недавног доношења новог, модернијег законског оквира, очекује интензивније улагање. Фондови ће представљати додатну могућност "штедње" за грађане и фирме, а највећи део прикупљених средстава био би инвестиран на домаћем тржишту капитала. Тако би се створила додатна тражња за квалитетним хартијама од вредности (пре свега акцијама и обвезницама) првокласних емитената, као што су држава, локалне самоуправе и водеће компаније у Србији.

На тај начин, како каже Далбоков, компаније долазе до свежег капитала којим би могле да прошире пословање и повећају број запослених. Користећи могућности које ће се нудити на тржишту капитала, уз "класичне" банкарске производе, фирме ће моћи боље да прилагоде структуру финансирања и тако смање своје трошкове.

По њему је реално очекивати да, после пада инфлације, камате на краткорочне динарске кредите, које су почеле да одобравају поједине банке, међу њима и Ерсте, ускоро буду снижене за неки проценат. Стабилност домаће валуте је, истиче, предуслов за још повољније камате и дуже рокове. Тренд смањивања камата и за кредите у знаку евра, додаје, требало би да се настави, пре свега због конкуренције. Додатни импулси би могли да дођу и од НБС, уколико би политика обавезних резерви постепено била либерализована.

– Ерсте банка је, уз кредитирање становништва, посебно окренута малим и средњим предузећима. Желимо да развијемо партнерство са фирмама које имају солидне производне делатности и добре перспективе на домаћем и страном тржишту. Сарадња са државним институцијама, попут Фонда за развој и Гаранцијског фонда, још ће више допринети повољнијем финансирању предузетника – каже саговорник.

Далбоков очекује да ће банка успети да у првој половини наредне године заврши оснивање своје "ЕУ канцеларије" у оквиру банке, која би и наша предузећа саветовала о могућностима коришћења повољних фондова, које Европска унија ставља на располагање Србији, укључујући и бесповратна средства за поједина улагања у привреду. Посао није лак јер, између осталог, клијенти морају да се добро припреме како би прошли процедуру анализе и одобрења за такву погодност коришћења средстава.

Поједине банке, које су оствариле завидне профите на тржишту југоисточне Европе кредитирајући грађане, ове године су у нашој земљи исказале губитке. Док су код неких банака одређене класификације у портфељима разлог за исказани губитак код Ерсте је губитку "кумовало", како каже Далбоков, улагање у развој банке –мрежу, модернизацију пословања, кадрове...

Далбоков не дели мишљење неких економиста да су се банке "картелизовале" јер имају простора, упркос рестриктивној монетарној политици, да снизе марже. Поготово то не важи, каже, за Ерсте банку која има за циљ да расте и да се шири. А да би то постигла, додаје, мора да се поштено бори за добре клијенте. Он даје за право банкама да буду агресивније у понуди кеш кредита, али уз упозорење да морају бити спремне и на ризик да ће грађани који сада имају плату, због транзиционих турбуленција, можда, сутра остати без ње.

– Грађанима нудимо пре свега стамбене кредите, у сарадњи са Националном корпорацијом и из сопствених извора, а финансирамо и "мале" инвеститоре изградње од почетка до краја. Ми смо за фер утакмицу и конкуренцију што потврђују и наши услови кредитирања који су међу најповољнијим, закључује овај банкар, који се школовао у САД и Аустрији, а на чело Ерсте банке у нашој земљи је дошао после водећих функција у чланицама Ерсте Групације у Аустрији и Хрватској.

--------------------------------------------------------------------------

Ротшилд у Металс банци

Металс банка је понудила 55.000 комада обичних акција, намењених познатим инвеститорима, између осталих и East Capital Asset Management AB – фонду који је веома присутан на нашем финансијском тржишту, као и JNR Limited – инвестиционој компанији породице Ротшилд, једној од најбогатијих и најугледнијих у Европи.

Продајна цена инвеститорима је износила 14.863 динара по акцији, тако да је укупан капитал банке увећан за 817.465.000 динара, па након XX емисије акција укупан капитал банке премашује 51 милион евра.

Амбициозни планови у процесу докапитализације банке се овим не завршавају јер ће се већ почетком наредне године пред Скупштином акционара наћи предлог о новој емисији акција јавном понудом.

Није ни овде крај, јер је Металс банка АД Нови Сад, у циљу укључења акција на слободно берзанско тржиште, управо поднела проспект Београдској берзи, тако да се очекује да ће прво трговање акцијама те банке бити око 20. децембра .