Србија постаје центар за транзит гаса

Радомир Наумов, министар енергетике, Александар Медведев, представник руског "Гаспрома", и Милош Миланковић, директор Јавног предузећа "Србијагас", потписаће сутра, у Москви, Меморандум о разумевању, што је предуслов да Србија ускоро постане стратешки енергетски центар и незаменљиво транзитно чвориште природног гаса. Тиме ће бити олакшано не само снабдевање природним гасом земаља југоисточне Европе већ и Европске уније, потврдио је за "Политику" Милутин Продановић, помоћник министра за гас.

Како у ресорном министарству потврђују, најкасније до средине наредне године требало би да буду разрађени детаљи меморандума на коме ће радити радна група састављена од српске и руске стране, после чега треба да почне и реализација пројекта на коју се дуго чека.

Гасовод ће кроз Србију градити руски "Гаспром", чиме ће се умногоме побољшати енергетска ситуација у земљи и обезбедити сигуран паралелни правац снабдевања. Реч је о гасоводу који би као ослонац користио већ постојећи међународни гасовод "Блу стрим" који повезује Русију и Турску преко Црног мора, а где би траса гасовода ишла од Турске, преко Бугарске, Србије и Хрватске до севера Италије.

Годишње би се, истиче Продановић, кроз овај гасоводом транспортовало 20 милијарди кубних метара гаса, што је скоро десет пута већа потрошња овог енергента него што Србија утроши за годину дана.

Градњом паралелног гасовода Србија за коју годину више не би требало да зависи од техничких (не)могућности мађарског МОЛ-а да транспортује све количине гаса које Русија пошаље током зиме. Тим пре што је број домаћинстава који се прикључује на гасовод у Србији све већи, а 10 милиона кубних метара које МОЛ дневно може да пропусти недовољно је већ сада да покрије потребе Србије.

Вредност инвестиције у изградњу гасовода који би у дужини од око 400 километара пролазио кроз Србију, тачније од Димитровграда до границе са Хрватском, јесте око милијарду долара.

Предност овог огромног пројекта је пре свега у обезбеђивању алтернативног правца снабдевања гасом и преко правца Ниш – Димитровград, а што је још важније, то што ће Србија на овај начин из статуса земље крајњег корисника какав има сада, јер је "на крају цеви", постати важан регионалан фактор у транспорту гаса.

Секундарна економска корист проистекла из директне инвестиције и убирања транспортних такса и накнада требало би на годишњем нивоу да достигне око 200 милиона долара.

Тренутно се озбиљно размишља и о могућности да се на нови гасовод прикључе цеви које ће ићи за КиМ, југ Србије и Црну Гору.

Основ за градњу гасовода кроз Србију је међудржавни споразум владе Савезне Републике Југославије и Руске Федерације, потписан још 12. децембра 1996. године, где су се две стране сагласиле да је градња гасовода приоритет.

У Министарству енергетике подсећају да су из Националног инвестиционог плана добили око 64 милиона евра за реализацију пројеката у области енергетике, од чега ће највећи део (педесетак милиона евра) бити искоришћен управо за даљу изградњу гасне инфраструктуре.

Цео пројекат требало би да буде завршен до 2010. године, а оно због чега га треба прихватити оберучке јесте и чињеница да Србија ни после више од две и по деценије није успела да сагради сопствено складиште гаса Банатски Двор. Због тога ни ове грејне сезоне не може се рачунати на домаће резерве у случају да зима буде оштра. Па би то и ове године, као прошле, опет могло да нас доведе у ситуацију да искључујемо велике индустријске потрошаче како домаћинства, школе, болнице, пекаре, вртићи... не би остали без грејања.