Три саветника и четврта магична формула

Пред три привредника, саветника у Влади Републике Србије, ових дана је тежак задатак јер треба да нађу четврто магично решење за проблем неликвидности, односно распетљавање врзиног дужничког кола. Пред привредницима Николом Павичићем, Драгољубом Вукадиновићем и Мирком Тодоровићем већ су три предложена решења. Ниједно од њих неће системски решити проблем неликвидности коме је држава кумовала.

Прво решење, коришћено током кризе, подразумевало је субвенционисање привреде из буџета. Међутим, фискална правила која су унета у Закон у буџетском систему, сада онемогућавају да се на тај начин „упумпава” новац предузећима. Друго решење предложио је министар економије Небојша Ћирић, а подразумева да Народна банка Србије смањи обавезне резерве банкама. Тако би кредити могли да појефтине, па би се без трошења буџетских пара помогао опоравак привреде. Гувернер народне банке Србије Дејан Шошкић упозорио је привреднике на озбиљне ризике такве одлуке које би могле да утичу на раст цена.

Треће решење предложили су сами. Међутим, њихов предлог да се донесе закон којим ће се ограничити рокови плаћања свео се на најаву надлежних да ће ускоро бити донета уредба. Њом ће се ограничити рокови плаћања само републичких и локалних органа, али не и дугови јавних предузећа који су неколико пута већи.

– Нема ту магије. Нећу одступити од онога што смо предложили нити ћемо прихватити нека половична решења. Тражили смо да се рокови плаћања за све у држави ограниче законом на 60 дана – каже Драгољуб Вукадиновић, председник „Металца” из Горњег Милановца. – И то тако што сви морамо данас да почнемо да плаћамо своје обавезе. Законски морају да се регулишу односи између пословних партнера. При чему ће свако ко не измири своје обавезе на време морати да буде кажњен – каже Вукадиновић.

Из министарства финансија најавили су да ће се уредба односити само на републичке и локалне органе док наш саговорник сматра да мора да обухвати и јавна предузећа. Оправдање надлежних да су јавна предузећа већи повериоци него дужници за њега не пије воду.

– Чији су ти дугови које толеришу? Ти нису дугови приватног сектора већ државних фирми. Према томе, нека се не секирају они како ће привреда да поднесе тај терет враћања тих дугова. Нека пребаце на нас оно што је наше – поручује Вукадиновић.

Иначе, према подацима Министарства финансија државни и локални органи привреди дугују 4,5 милијарди, а јавна предузећа дугују им 30 милијарди динара. Потраживања јавних предузећа чак четири пута су већа и износе 120 милијарди динара.

Ни Никола Павичић, почасни председник „Таркета”, не тражи ново магично решење. Убеђен је да се преко програма подстицања привреде помагало банкама, а не предузећима.

– Једини начин да се проблем реши је да се донесе регулатива и да се уведе финансијска дисциплина. Најављена уредба само је привид да држава нешто ради, то неће решити проблем. Држава мора прво себе да санкционише ако мисли да реши проблем неликвидности – каже Павичић и подсећа да банкари кажу како новца има, али немају коме да га понуде јер је ризик њихових клијената повећан.

Он се боји да постоји опасност да се у наредних неколико година обим лоших зајмова привреди, који је сада на нивоу од 22 одсто, дуплира. То би, према његовој оцени, било опасно за стабилност банкарског сектора. 

Ни потпредседница владе Верица Калановић не мисли да треба измишљати топлу воду, већ паралелно треба применити сва три понуђена рецепта.

– Правила праве људи. Буџет за 2012. годину мора да предвиди подршку привреди кроз различите програме. То није правило и договор, него потреба да држава подржи своју привреду у периоду економске кризе – убеђена је Калановићка.

Обавезне резерве пословних банака могу да се смање, сматра она, баш као што су то урадиле и неке земље у окружењу. НБС треба да буде самостална, али да живи у реалном свету и ослушкује не само монетарна правила, него и потребе реалног сектора, додаје.

– Уредба неће системски решити проблем неликвидности, то мора да уради закон на ком треба да почнемо да радимо већ данас, по угледу на добру праксу европских земаља. Напомињем да је Европи било потребно десет година да овај проблем реши и да ми немамо времена да тај посао радимо тако дуго. Уредба коју сам предложила предвиђа прву фазу решавања проблема неликвидности, односно ограничења рока плаћања на 60 дана за државу. А под државом подразумевам и републику и покрајну и локалне самоуправе са својим јавним предузећима – објашњава она.